ХРВ: Злочини морају бити кажњени

Откако је 14. децембра прошле године специјални известилац Савета Европе Дик Марти изложио свој извештај о илегалној трговини људским органима и другим злочинима против човечности, почињеним за и после рата на Косову, Хјуман рајтс воч не престаје да се активно залаже за успостављање посебном Тужилаштву које би овакве злочине процесуирало.

Ова организација огласила се само дан после објављивања Мартијевог извештаја, захтевајући да се Специјално тужилаштво успостави ван територије Косова или Албаније и да буде предвођено тужиоцем са великим искуством у истраживању сложених криминалних радњи.

Хјуман рајтс воч инсистира да је то, уз темељан програм заштите сведока, предуслов да докази буду безбедно архивирани, а истражитељи заштићени од могућег застрашивања.

Аманда Мекре, стручњак ове организације за Европу и Средњу Азију, каже за РТС да напори Хјуман рајтс воча не посустају.

Мекре: Оно што радимо у овом случају и оно што смо раније радили јесте да разговарамо са Владама којих се ово питање тиче, као и са Владама земаља у региону, како бисмо их навели да се заложе за промене. У овом контексту, разговарали смо и разговарамо са бројним Владама широм Европе, како би извршиле притисак на Еулекс да уведе нови тип истраге, на коме инсистирамо, и све пратеће безбедносне мере за које се залажемо. Њихов одговор је до сада био углавном позитиван. Мислим да све стране желе да правда буде задовољена када је реч о злочинима, наведеним у извештају Дика Мартија.

У разговору за РТС, Аманда Мекре истиче да је у овом тренутку немогуће рећи колико времена ће бити потребно да Специјално тужилаштво, за које се ХРВ залаже, почне са радом, али да формирање таквог тела мора да буде приоритет за Европску унију.

Мекре: Сматрамо да за Еулекс успостављање специјалне јединице истражитеља треба да буде приоритет и да та јединица треба да почне са радом што пре, како би се осигурало да правда за ове злочине буде задовољена у догледном времену, као и да се за те злочине прикупе сви расположиви докази.

Већина злочина, које известилац Савета Европе Дик Марти помиње у свом извештају, догодила се на територији Албаније, која не потпада под надлежност Хашког трибунала. Аманда Мекре сматра да би се контроверзно питање надлежности могло премостити измештањем будућег тужилаштва ван региона.

Мекре: Мислим да је у интересу саме Албаније да пружи највећи могући степен сарадње истрагама Еулекса. Тиме би се решио и сам проблем надлежности.

Злочини о којима Дик Марти говори у свом извештају, ма колико шокатни, нису добили једнак публицитет у свим западним медијима. Неки медији су чак били на ивици да овај извештај игноришу. Аманда Мекре истиче да публицитет у овом случају не утиче на залагања ХРВ.

Мекре: Мислим да ово питање није толико важно за саму нашу организацију, колико је важно за стање људских права у региону. Између Косова и других земаља региона, постоји велики јаз када је реч о степену досадашње одговорности за ратне злочине. Сигурно је да жртве тих злочина и њихове породице желе да тај јаз буде премошћен. Независна истрага била би важан корак ка остварењу тог циља.

Саговорница РТС-а оцењује да су представници Европске уније и европских Влада, пре свега Влада Велике Британије, Француске и Немачке, до сада показали знатну политичку решеност да се ухвате у коштац са неистраженим злочинима на Косову и да не треба очекивати да тај проблем буде препуштен Савету безбедности Уједињених нација, чијом одлуком је својевремено успостављен Међународни суд за ратне злочне почињене у бившој Југославији.

Мекре: Мислим да све то може да спроведе и сама Европска унија, ако се буде побринула за прецизне безбедносне мере, које смо ми у нашим саопштењима изложили, а то су, пре свега програм заштите сведока, измештање Тужилаштва из подручја под истрагом, како би оно било одвојено од било каквог политичког утицаја, тужилац висиког ранга који би био у стању да дође до доказа неопходних да би ови злочини били успешно процесуирани и који би имао и политичког утицаја на самом Косову. Све су то ствари које би могла успешно да спроведе и сама Европска унија.

Све европске Владе знатно су скресале своје буџете у настојању да изађу на крај са светском економском кризом. Аманда Мекре ипак сматра да ће Европска унија смоћи финансијске снаге да поспеши истраге злочина који се наводе у Мартијевом извештају.

Мекре: Мислим да политичка воља постоји и то због озбиљности навода извештаја Дика Мартија. За све земље Европе мора да буде приоритет да се побрину да ови злочини не прођу некажњено и да се нађу средства за све што је у том смислу неопходно урадити на Косову. То мора да буде приоритет због озбиљности и тежине злочина против човечности о којима је реч.

Стручњак за Европу и Средњу Азију Хјуман рајтс воча у разговору за РТС истиче да њена организација наставља да прикупља грађу у вези са кршењем људских права на Косову.

Мекре: Ми настављамо да контактирамо са Европском унијом, европским Владама појединачно, као и са Владом Косова, како бисмо не само помогли да степен одговорности за ратне злочине постане већи, већ и како бисмо наставили да надгледамо опште стање људских права. Ми ћемо наставити са нашим активностимаи у мају и јуну ћемо Европској унији поднети извештај са нашом оценом стања људских права на Косову. Надамо се да ће тај извештај озбиљно узети у обзир.