Смит: Сарајево гранатирано насумично

Сведочећи на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, британски генерал Руперт Смит рекао је да је Војска РС, 1995. године, насумично гранатирала цивилне четврти Сарајева и да је сврха тих напада било малтретирање становништва.

Генерал Смит је у то време био командант Унпрофора у БиХ, а тадашњи председник РС оптужен је за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада у периоду од 1992. до 1995. године.

"Сврха напада на цивилне четврти била је малтретирање најширег становништва. Није било тачно одређене мете напада. Они су били насумични, а не повезани са неким догађајем на том делу терена", рекао је Смит.

Смит је рекао и да је живот цивила у Сарајеву био мукотрпан, зато што нису знали где ће и када пасти следећа граната. Британски генерал је нагласио да су Караџић, као врховни командант, и генерал Ратко Младић, као заповедник ВРС, "имали очигледну контролу" над трупама и догађајима на ратишту.

Према Смитовим речима, број артиљеријских и снајперских напада на Сарајево и муслиманске енклаве под заштитом УН у источној Босни порастао је у фебруару 1995. године, непосредно пошто је дошао на дужност у главни град БиХ.

Караџић и Младић тврдили да узвраћају нападе

Ниједна страна није више поштовала раније потписано примирје, напоменуо је сведок.

"Ситуација се погоршала, а напади ВРС су учестали, пошто су две српске девојчице биле убијене снајперским хицима са муслиманске стране. Босански Срби су, затим, затворили све 'плаве путеве' за хуманитарне испоруке у Сарајево и одлучили да своје циљеве постигну војним путем", сведочио је Смит.

Караџић и Младић тврдили су да само узвраћају на нападе са муслиманске стране, које Унпрофор, према њиховим речима, није могао или желео да заустави, посведочио је Смит, описујући редовне разговоре са лидерима босанских Срба.

Сведок је изјавио и да је ВРС настојала да сабије и смањи заштићене зоне на истоку БиХ, попут Сребренице и Жепе, зато што је преко потребно људство желела да употреби на другим фронтовима, у одбрани од офанзиве БиХ, која је била бројнија и склона нападима.

Босански Срби су, због тога, цивилима и Унпрофору у енклавама ускраћивали храну, гориво и хуманитарне испоруке, рекао је Смит.

"Плави шлемови" коришћени као штит

Током испитивања генерала Смита, тужилац Алан Тигер увео је у спис, међу бројне документе, "директиву 7" којом је Караџић, у марту 1995, наредио да ВРС "живот становништву у енклавама учини неподношљивим, без наде за опстанак".

Смит је рекао и да су обе стране користиле "плаве шлемове" у заштићеним зонама као штит и таоца. Армија БиХ се иза њиховог присуства заклањала при нападима из енклава, док се ВРС на једној страни крила иза Унпрофора, а на другој га држала под контролом, ускраћујући му испоруке.

Суочен са могућношћу ваздушних удара НАТО-а против ВРС, због напада на Сарајево и зоне под заштитом УН, Караџић је у мају 1995. године упозорио генерала Смита да ће у том случају босански Срби сматрати Унпрофор "непријатељском страном".

"Запретио је одмаздом, наговештавајући да ћемо бити кажњени на неки начин", рекао је Смит.

Радован Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон несрба широм БиХ и узимање припадника мисија УН за таоце у периоду 1992-1995. године.