Мрачна прошлост Косова

Не постоје никакви разлози за одлагање покретања истраге о трговини људским органима на Косову, пише британски дневник Фајненшел тајмс у тексту под насловом Тамне сенке прошлости Косова.

Стабилност у бившој Југославији захтева да буду саопштене болне истине о свим ратним зверствима. Мартијев извештај садржи довољно узнемиравајућих сведочења, да би се оправдало покретање независне истраге, пише лист.

У тексту се подсећа на одлуку Парламентарне скупштине Савета Европе и указује да су власти на Косову и у Албанији аутора усвојеног извештаја о трговини људским органима Дика Мартија назвале просрпским пропагандистом. Ни околности ни садржина Мартијевог извештаја не оправдавају такве нападе.

Још откако су 2008. године признали независност Косова, САД и његови савезници у Европској унији нису гајили никакве илузује у погледу злоћудног утицаја корупције највишег ранга и организованог криминала у бившој српској покрајини.

Некадашњи амерички амбасадор у Приштини приметио је да ће становници Косова закључити да је влада тек нешто више од клептократије, све док не буду похапшени бесрамно корумпирани високо позиционирани званичници.

Западне земље су се, упркос свему, свака понаособ показале неспремним да истраже оптужбе по којима је на Косову, непосредно по окончању рата за независност, обављана трговина људским органима, пише Фајненшел тајмс.

Лист подсећа на суштину оптужби о убијању српских затвореника којима су, по одвођењу у Албанију, вађени бубрези који су купце налазили на приватним страним клиникама.

У Вашингтону и Бриселу се страховало да би евентуална званична истрага о томе ишла на руку Србији која би, гневна због сецесије Косова, искористила сваки расположиви материјал да дискредитује албанске власти на Косову, писао је Би-Би-Си на српском, а пренео Фајненшал тајмс.

Један од разлога је што је прве оптужбе о трговини органима 2008. године јавно изнела Карла дел Понте, својевремено главни тужилац Хашког трибунала.

Други разлог почива у томе што Мартијев избалансирани извештај недвосмислено осуђује српске ратне злочине и указује да су косовски Албанци били жртве ужасног насиља, као последице сумануте политике етничког чишћења коју је спроводио диктатор Слободан Милошевић.

САД и Европска унија не би смели да ту истрагу спречавају задржавањем или филтрирањем осетљивих докумената.

Косово и Албанија морају да одрже дато обећање о пуној сарадњи. Коначно, Србија не би смела да ту аферу искористи за дестабилизацију Косова, чија независност остаје у најбољем дугорочном интересу целог региона, пише лист.