Настављено суђење Караџићу

Сведочењем британског новинара Џеремија Боуена, пред Хашким трибуналом, јутрос је, после тронедељне празничне паузе, настављено суђење бившем председнику Републике Српске, Радовану Караџићу.

Сведок оптужбе Боуен који је током рата у Босни и Херцеговини био дописник Би-Би-Сија изјавио је да су снаге босанских Срба спроводиле етничко чишћење чије су "највеће жртве били Муслимани".

Боуен је напоменуо да су све зараћене стране прогониле становништво других националности.

Тужиоци су у судници приказали више Боуенових извештаја о протеривању несрба, у којима су људи у збеговима говорили да су насилно отерани из својих домова и описивали убиства и друге злочине које су, по њиховим речима, починили српски војници.

Боуен је рекао да никада није видео масовније српске збегове, иако су му официри Војске РС говорили да их је било.

Британски новинар посведочио је и да му је Караџић 1992. изјавио да се поноси Бањалуком као  градом у којем несметано живи по "30.000 Муслимана и Хрвата", али да су истовремено међународни изасланици Дејвид Овен и Сајрус Венс имали доказе о протеривању несрба из града и рушењу њихових богомоља.

"Чињенице да се одвија етничко чишћење већ тада су биле необориве", нагласио је сведок. Рекавши да је био очевидац прогона током целог рата у БиХ, назначио је да се природа етничког чишћења с временом мењала.

Док су 1992. несрби насилно и злочинима протеривани, касније је етничко чишћење постало "институционализовано" у српским властима, рекао је Боуен.

Као пример је навео ситуацију у Бијељини, одакле је 1994. за Би-Би-Си известио о деловању "комисије за слободно кретање цивила" преко које су последњи преостали Муслимани напуштали град.

У извештају, приказаном у судници, шеф те комисије Војкан Ђурковић тврдио је да Муслимани одлазе добровољно и да би требало да буду захвални српским властима које им то омогућавају. За себе је казао да је "социјални радник" и да би требало да добије Нобелову награду за мир, зато што је спасао хиљаде људи.

Муслимани који су напуштали Бијељину, тада су Боуену рекли да одлазе пошто су били изложени разним врстама притисака. О ратној ситуацији у Сарајеву, сведок је рекао да је опсада града била "оружје" ВРС једнако као "меци и гранате".

Босански Срби служили су се опсадом као средством притиска или "омчом око врата становништва" коју су "затезали или попуштали" у зависности од развоја догађаја у другим крајевима БиХ.

Боуен наставља сведочење на суђењу Караџићу, оптуженом за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; артиљеријске и снајперске нападе на цивиле у Сарајеву; етничко чишћење несрба широм БиХ и узимање војника Унпрофора за таоце, у периоду од 1992. до 1995. године.