Оптужница због ратног злочина у Глини

Након вишегодишње истраге, Жупанијско тужилаштво у Сиску подигло је пред Жупанијским судом у том граду оптужницу против петорице држављана Србије за ратне злочине на подручју Глине, почетком деведесетих година.

Оптужница је објављена недавно на Интернет страни тужилаштва и у њој су имена оптужених дана под иницијалима, али загребачки медији користе њихова имена и презимена.

Према наводима медија, Душан Јовић (68), Владо Ћуповић (60) и Марко Врцељ (61) оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва, Миле Паспаљ (56) терети се за ратни злочин против ратних заробљеника, а Јосу Ковачевића (62) оптужница терети и за једно и друго.

Јовић се, према наводима медија а на основу оптужнице, терети да је од септембра 1991. до априла 1992, на подручју општине Глина као председник Ратног председништва града "учествовао у планирању напада и наредио нападе јединица Територијалне одбране (ТО) Глина и њима потчињене милиције САО Крајине на села настањена претежно Хрватима".

Ћуповић се терети да је од октобра 1991. до априла 1992. године, као командант штаба ТО Глина, наредио наставак напада на села између река Глине и Купе настањена претежно Хрватима.

Припадници ТО под командом Ћуповића и припадници 24. пешадијске бригаде Глина, којом је командовао потпуковник Врцељ, како је наведено, напали су многа насеља на подручју Глине, а поготово на подручју од села Видушевац до Купе, при чему су њима потчињени починили бројне злочине.

Сва тројица терете се да, иако су знали за злочине у којима је убијено 185 особа, а још се око 60 сматра несталим, нису ништа предузели да то спрече.

Уништено је или спаљено, како је наведено, 1.401 кућа и две стамбене зграде, а оштећено или разорено осам римокатоличких цркава и кућа за свештенике.

Паспаљ се терети да је од септембра 1991. до марта 1992. године као помоћник команданта Регионалног штаба ТО за Банију и Кордун за морално-политички рад, наредио да се ратни заробљеници у затвору у Глини подвргавају физичком и психичком мучењу и злостављању, што су, како је у медијима наведено, спроводила лица из његове физичке заштите и чувари логора.

Ковачевић се тетрети да је као командир Извиђачко-диверзантске групе наредио упаде на села настањена претежно Хрватима и ликвидацију затечених цивила, па су припадници његове јединице у октобру 1991. у Новом Селу Глинском, Маринброду, Горама и Јукинцу убили 40 цивила, а 16. децембра 1991. године у Јошевици усмртили 21 цивила и једног тешко повредили.

Оптужница га терети да је као обавештајни официр при Штабу ТО Глина, који је био и овлашћено лице за преговоре с представницима хрватске владе о размени заробљеника, долазио у затвор у Глини, где је, како је наведено, пребијао и злостављао ратне заробљенике.

Окривљени нису доступни државним органима Хрватске, па је против њих затражен притвор због опасности од бекства и нарочито тешких околности под којима је дело почињено, а потернице су издате током истраге, истакнуто је у саопштењу.