Терзић негирао кривицу

На почетку суђења, бивши београдски окружни тужилац Раде Терзић негирао је кривицу и одбацио све наводе оптужнице која га терети за злоупотребу службеног положаја - утицањем да из притвора буду пуштени поједини припадници "земунског клана" 2001. године.

Износећи своју одбрану у Основном суд у Смедереву, Терзић је тврдио да он није урадио ништа незаконито и да се против њега води "политички случај, који је измишљен под плаштом разоткривања политичке позадине убиства премијера Србије Зорана Ђинђића".

Оптужен је да је искоришћавањем службеног положаја као окружни јавни тужилац крајем 2001. године утицао да из притвора буду пуштени чланови земунског криминалног клана, тада осумњичени за отмицу председника "Делте" Мирослава Мишковића.

Терзић је ухапшен 21. јула 2007. године на захтев тадашњег Специјалног тужиоца Слободана Радовановића, а после месец и по дана проведених у притвору Централног затвора у Београду, пуштен је да се брани са слободе и сада се бави адвокатуром.

На данашњем суђењу саслушана су и три сведока, а наставак претреса заказан је за 28. мај.

Суд у Смедереву требало би да од Специјалног тужилаштва у Београду, које је спровело истрагу против Терзића, на захтев његове одбране, прибави списе из којих се може видети да ли су према Терзићу примењиване мере које се користе у поступцима за организовани криминал - праћење, прислушкивање...

Поред тога суд би требало да прибави докуметацију из које би се могло закључити зашто је против њега вођен поступак као да је члан организоване криминалне групе познате као "земунски клан".

Наводи из оптужнице

Оптужницу против Терзића подигло је Општинско тужилаштво у Смедереву, после дугог спорења око надлежности више месних тужилаштава, али и судова.

Бившем београдском окружном јавном тужиоцу на терет се ставља да је "предузимао радње, на које је овлашћен законом", како би за организаторе и припаднике "земунског клана" исходовао повољнији "кривично-процесни" положај.

Оптужен је да је као окружни јавни тужилац директно - усмено и писмено, наложио Четвртом општинском тужиоцу Биљани Радовановић и њеним заменицима Душану Симићу и Миољубу Виторовићу да у поступку истраге против припадника "земунског клана" истражном судији "сугеришу њихово пуштање из притвора", иако је знао да за то није било законског основа.

То се, посебно односило на вође "Земунаца" Душана Спасојевића и Милета Луковића.

Њиховим пуштањем на слободу омогућено је организованој криминалној групи да настави да планира и извршава кривична дела (убиства и отмице), све до самог атентата на премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године.

Како се наводи у оптужници, Терзић је своју тужилачку функцију директно ставио у "функцију омогућавања злочиначког деловања 'земунског клана', а посебно давањем налога Четвртом општинском тужиоцу да се Миле Луковић, као један од вођа ове групе, пусти из притвора", образлажући то као "један од основних разлога протеста Јединице за специјалне операције новембра 2001. године".

Терзић је оптужен и да је као окружни јавни тужилац 2002. године свом заменику Мирославу Влајићу наложио да код поступајућег судије "одустане од кривичног гоњења Милорада Улемека Легије", оптуженог за изазивање опште опасности и спречавање службеног лица у обављању послова безбедности, као и наношење тешких телесних повреда припаднику Интервентне бригаде СУП-а Београд.