Џерузалем пост: Моша Пијаде и данас важан у борби против историјског ревизионизма

"Живот Моше Пијаде служи као моћна призма за разумевање сеизмичких промена, идеолошких борби и турбулентних времена кроз које је Европа пролазила у 20. веку", наводи се у тексту Џерузалем поста.

Лист је детаљно описао његов живот, подсетивши да је Пијаде био из угледне трговачке породице сефардског порекла, као и да је од младих дана имао уметничке склоности које је подстакао његов најстарији брат Давид.

Наводи да се Пијаде током школских дана придружио књижевној групи Нада, и да се тада код њега родило интересовање за социјалистичке идеје, а на свој 14. рођендан себи је поклонио дело Карла Маркса "Капитал".

Како наводи израелски лист, Пијаде је наставио студије уметности, преселивши се у Минхен, али након очевог банкрота, прекинуо је формално образовање.

Након краћег боравка у Француској вратио се у Београд 1910. године, када је постао новинар, започевши свој интелектуални и политички пут.

Конзул Србије у Израелу Александар Николић испричао је да је Мошу Пијаде заправо старији брат Давид усмерио ка левичарским авангардним идејама тог времена, додајући да је касније постао и један од најважнијих преводилаца дела попут Марксовог "Капитала".

Израелски лист наводи и да се Пијаде у Првом светском рату пријавио као добровољац у српску војску, али је одбијен.

Након рата, покренуо је дневни лист Слободна реч у Београду, а 1920. се званично придружио КПЈ.

Годину касније придружио се Извршном комитету КПЈ након хапшења њених чланова усред гушења комунистичких активности.

Пијаде је, наводи се, водио подземну штампарију у Београду, где се штампала комунистичка литература, попут часописа Комунист, што су власти откриле 1925. године, па је ухапшен и осуђен на 12-годишњу затворску казну због "противдржавних активности".

Пошто је наставио активизам и у затвору, казна му је касније продужена за две године.

У затвору је Пијаде срео Јосипа Броза Тита и с њим се зближио. Конзул Николић наводи да је као затвореник, Тито био задужен за малу електрану која је производила струју, а Пијаде му је био помоћник и ту су се упознали.

Преводилац важне комунистичке литературе

"То су била времена када је Пијаде био веома познат затвореницима као преводилац. Посветили су овај период свог живота стварању интелектуалне базе за комунистички покрет", описао је Николић, додајући да је Пијаде ту превео "Капитал" на српскохрватски као и "Комунистички манифест".

Након ослобођења у априлу 1939. године, Пијаде је наставио са политичким активностима, више пута је хапшен, да би 1940. на конференцији КПЈ био изабран у Централни комитет.

Касније је кратко био заточен у концентрационом логору Билећа и још једном почетком 1941. да би био пуштен само неколико дана пре напада на Југославију у априлу 1941. године.

Џерузалем пост наводи да је Пијаде у Другом светском рату имао кључну улогу у организовању административних и пропагандних напора југословенских партизана. 

Преселио се у Црну Гору, где је предводио устанак под вођством комуниста против окупације у јулу 1941. а до краја те године се придружио главном партизанском штабу, фокусирајући се на организовање снабдевања и управљање ослобођеним територијама, а не на војну стратегију.

Лист је подсетио да је Пијаде током Холокауста претрпео огромне личне губитке, пошто је већина његове породице убијена у концентрационим логорима.

Он је, истиче се, био главна личност у организовању Антифашистичког већа за народно ослобођење Југославије АВНОЈ-а, као и његов потпредседник, а био је и водећа фигура у оснивању Танјуга, који је као партизанска новинска агенција имао циљ да привуче међународну подршку за партизански покрет, наводи Џерузалем пост.

Лист указује да је након рата Пијаде постао централна личност у политичкој реконструкцији Југославије под Титом.

Обављао је функције потпредседника Савезне скупштине, док је касније именовање за председника Савезне народне скупштине означило врхунац његове политичке каријере.

Како се наводи, као председник југословенске скупштине, Пијаде је играо кључну улогу у обликовању политика које су имале за циљ хармонизацију компликоване федерације неколико држава и народа.

"Пијаде је био и заговорник самоуправног система, што је обележје Титовог социјализма, а били су значајни и његови дипломатски напори, посебно након разлаза Тита и Стаљина", наводи лист.

Николић указује да су године после Холокауста и после ослобођења земље биле критичне, а да је Пијаде имао огромну моћ и скоро безгранично Титово поверење.

Према његовим речима, Пијаде је био највиши партијски лидер на националном, савезном, а не само покрајинском нивоу.

"Он је био веома заинтересован за промовисање боље слике о Југославији, посебно након отцепљења од Стаљина и Совјетског Савеза 1948. године, што је било кључно за Југославију. Због тога је било важно имати што боље односе са САД, Великом Британијом и Француском или другим важним западним земљама“, истакао је Николић.

Николић: Имао је привилегију да помогне Јеврејима

Израелски лист подсећа да Пијаде, иако није био религиозни Јеврејин нити члан заједнице, никада није јавно крио своју веру и да је комуницирао са остатком заједнице разорене Холокаустом.

Николић истиче да Пијаде никада није порицао своје корене, али је имао и привилегију да помогне када је Јеврејима било тако тешко да некако поврате животе.

"А најважније питање јеврејске заједнице касних 1940-их било је, наравно, могућност добијања дозволе за ’алију’, то јест насељавање у каснију државу Израел", указао је.

Између 1948. и 1952. године, више од 8.500 југословенских Јевреја, што је била отприлике половина преживелих из Холокауста у региону, емигрирало је у новоосновану државу Израел, подсетио је лист.

Акције Моше Пијаде у помагању Јеврејима у Југославији, често против значајног супротстављања, истакле су његову хуманост и разумевање јеврејских недаћа.

Пијаде је преминуо у Паризу 1957. године, а његова смрт била је крај једне ере.

Његово име су понеле улице, школе и споменици широм Југославије.

Конзул Николић нагласио је да је Пијаде био прави, идеалистички комуниста, без икаквог конформизма и опортунизма, као и да је данас веома важан у борби против историјског ревизионизма.