ВЈТ у Београду: Најефикасније смо тужилаштво у Србији, недостаје нам још трећина тужилаца
Више јавно тужилаштво у Београду навело је да је, иако је у делу јавности највише нападано због свог поступања у појединим предметима, највеће и најефикасније јавно тужилаштво у држави, са 75 поступајућих јавних тужилаца (недостаје трећина од прописаног броја јавних тужилаца) са највећим бројем предмета у раду и то за најтежа кривична дела општег криминала, коруптивна кривична дела, малолетничког криминала, високотехнолошког криминала, а бави се и координацијом родно заснованог насиља и међународном сарадњом у конкретним предметима.
У саопштењу се истиче и да је ВЈТ у Београду најтранспарентније јавно тужилаштво у Републици Србији. Како је наведено, само у току 2025. године у ВЈТ у Београду формирано је укупно 19.151 предмет, од ког броја је решено више од три четвртине предмета, односно остало је нерешено 4.333 предмета на крају године. Од почетка 2026. године до 9. новембра у ВЈТ у Београду формирано је укупно 16.202 предмета, од којих је у овом тренутку решена половина предмета.
Ови бројеви показују да ВЈТ у Београду има сваке године у раду број предмета приближно исто колико их укупно имају сва друга јавна тужилаштва у Србији, истиче се у саопштењу. Указује се да је због непоступања Високог савета тужилаштва у односу на конкурсе за избор и захтеве за упућивање јавних тужилаца, у периоду од фебруара 2024. године до маја поступало са 58 јавних тужилаца, а крајем маја са свега 51, што је половина од прописаног броја јавних тужилаца.
У саопштењу се истиче да су, и поред оваквих опструкција, јавни тужиоци исказали максималну посвећеност и ефикасност у раду.
Наведено је да је ВЈТ у Београду и најтранспарентније јавно тужилаштво у Републици Србији које редовно обавештава јавност о својим активностима са више од 1.000 годишње објављених саопштења за јавност и одговора на питања медија, у мери у којој је то могуће, имајући у виду тајност предистражних поступака и истрага.
Почетком сваке године на Интернет страници ВЈТ у Београду објављује се Годишњи извештај намењен медијима, са прецизним подацима о броју покренутих истрага, подигнутих оптужница, закљученим споразумима о признању кривичног дела и други подаци. Истиче се да су од почетка мандата главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића 1. јануара 2022. године покренуте истраге и подигнуте оптужнице у неким од најкомплексиних предмета из области корупције.
Као пример се наводе предмети који су у медијима познати као "EPS – Bauwesen“, градски секретар за легализацију Немања С, бивши директор ЕПС Милорад Г, Александар П, трочлана комисија за контролу радова - надстрешница, шеф кабинета градоначелника града Београда и многи други у јавности мање заступљени предмети против носилаца јавних функција, полицијских службеника, војних лица или одговорних лица која се доводе у везу са претходном влашћу.
"Поступање у складу са законом"
"Поступање у овим предметима ВЈТ у Београду се никако не може определити као 'лојалистичко', већ искључиво у складу са законским прописима и прикупљеним доказима", наглашава се у саопштењу.
Наводи се да су у поменутим предметима, паралелно са покретањем кривичног поступка, покретане и финансијске истраге против окривљених, које су резултирале привременим одузимањем више милиона евра, десетина милиона динара, више од 700 некретнина, међу којима су стамбено-пословне зграде, станови, земљишта, градско-грађевинско земљиште, шуме и пословни простори, као и више десетина возила, махом луксузних аутомобила, златних полуга и других драгоцености.
У саопштењу се подсећа на велико професионално ангажовање главног јавног тужиоца у предмету "Рибникар“, где је заједно са двојицом поступајућих тужилаца пред судом заступао оптужницу, која је резултирала максималним казнама за Миљану и Владимира Кецмановић, родитеље 13-годишњег детета које је 3. маја 2023. године лишило живота деветоро деце и школског чувара у београдској Основној школи "Владислав Рибникар“, а тешко ранило још петоро деце и наставницу историје.
"Не сме се заборавити ни самостално, професионално и ефикасно поступање овог тужилаштва у случају извршења кривичног дела Тешког убиства на штету А.Н. 12. маја 2026. године у ресторану '27', које је довело до подизања оптужнице против шесторице окривљених, која је заснована на доказима, а не на инсинуацијама или било чијим жељама, а која оптужница је потврђена одлуком Вишег суда у Београду", додаје се у саопштењу.
Како је наведено, по разоткривању покушаја опструкције истраге у овом предмету и то од стране високих полицијских службеника, ВЈТ у Београду је предузимало радње из своје надлежности, а што је резултирало хапшењем и процесуирањем начелника Управе криминалистичке полиције Марка К. и начелника Службе за сузбијање криминалитета Бошка С.
Предмети у последње две године
Што се тиче предмета покренутих у последње две године у вези са блокадама, ВЈТ у Београду истиче да су сва лица за која је постојала сумња да су извршила кривична дела процесуирана у складу са законом и прикупљеним доказима.
Додаје се да у том смислу ВЈТ у Београду спрема своју анализу и одговоре на наводе из Извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва који ће бити објављени у јавности, с обзиром на то да јавним тужиоцима који су на најгрубљи начин таргетирани у Извештају није било омогућено да изнесу било какво изјашњење тим поводом.
Подсећа се да је напад на студенте и друге грађане окупљене испред Факултета драмских уметности у новембру 2024. године резултирао оптужним актима и признањем окривљених да су извршили кривично дело насилничко понашање на јавном скупу, те осуђујућим пресудама Вишег суда у Београду.
Додаје се да је насилничко понашање једног грађанина према студенту на скупу испред Електротехничког факултета у Београду такође процесуирано од стране ВЈТ у Београду и окончано осуђујућом пресудом.
"Процесуирани су у складу са законом опредељеној квалификацији кривичног дела и датим доказима и сви други случајеви у којима је услед блокаде саобраћаја од стране студената и других грађана долазило до извршења кривичних дела услед пробијања блокаде насилничком вожњом", наводи се у саопштењу и додаје да су међу њима су и случајеви у јавности познати као “Рузвелтова”, “Филхармонија”, “Јурија Гагарина”, “Правни факултет”, „Палмотићева“.
У саопштењу се наводи да су десетак грађана, међу којима су поједини били студенти, у протеклом периоду процесуирани искључиво када су се у њиховим радњама, у складу са прикупљеним доказима, стекли елементи извршења неког од кривичних дела против уставног уређења или другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности.
"Нико није процесуиран, а да за тако нешто није било доказа и због тога ВЈТ у Београду одлучно одбацује све тврдње које се износе у јавности од стране појединаца или неформалних група које се темеље на њиховим политичким преференцијама, а не на праву и на закону", наглашава ВЈТ.
Борба против криминала
Наводи се такође да, поред наведеног, једна од кључних улога ВЈТ у Београду јесте борба против криминала у његовом класичном облику и истиче да је ВЈТ у Београду само у току 2025. године процесуирало окривљене за укупно 2,7 тона различитих врста опојних дрога, а од почетка ове године за око 1,5 тона.
Подсећа се и да је истрага Јавног тужилаштва за организовани криминал, позната у јавности као “Коњух”, резултат претходно покренуте истраге пред ВЈТ у Београду у августу прошле године, када је од двојице окривљених на периферији Београда заплењено скоро две тоне опојне дроге канабис.
ВЈТ такође истиче да су сва кривична дела - убиства, тешка убиства, рачунајући и покушаје и припремне радње, извршена од почетка ове године до данас на територији Београда расветљена и решена, у смислу идентификовања и процесуирања осумњичених, захваљујући ефикасној и координираној сарадњи јавних тужилаца овог тужилаштва са припадницима МУП РС и безбедносних служби.
Додаје се да се већи део убистава и тешких убистава, као и покушаја извршења ових кривичних дела, за која су процесуирани како пунолетни тако и малолетни учиниоци, тиче махом обрачуна у криминогеним срединама, али су и резултат проблематичних породичних односа или су инспирисана имовинским мотивима. Када је реч о масовном убиству у ноћи између 4. и 5. маја 2023. године, ВЈТ подсећа и да су чак три јавна тужиоца ВЈТ у Београду била на увиђају целу ноћ у Дубони, док се није установила надлежност ВЈТ у Смедереву, с обзиром да је учинилац наставио са убиствима и у Малом Орашју.
У саопштењу се наглашава да ВЈТ у Београду има и највећи број предмета у раду за кривично дело трговина људима и процесуира окривљене за различите врсте експлоатација као су сексуална и радна експоатација, просјачење и ради вршења кривичних дела.