Саслушани градоначелница Смедерева и још двоје осумњичених, тужилаштво тражи притвор
Након саслушања осумњичених, Основно јавно тужилаштво у Смедереву предложило је надлежном суду да одреди притвор градоначелници Смедерева Јасмини Војиновић, начелници Градске управе Ивани Стаменковић и в. д. директора ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево" Мирославу Илићу, због опасности од уништавања доказа, утицаја на сведоке и понављања кривичног дела.
Мирославу Илићу на терет се ставља кривично дело непредузимање мера заштите животне средине у стицају са кривичним делом противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину.
Према наводима тужилаштва, Илић је, као законски заступник ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево", супротно одредбама Закона о управљању отпадом, Закона о заштити животне средине и Уредбе о одлагању отпада на депонији, организовао одлагање комуналног отпада без потребних дозвола на локацији Јелен До у селу Радинац.
Отпад је одлаган на постојеће сметлиште које не испуњава прописане услове, чиме је, како се наводи, ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево" практично створило дивљу депонију.
Сумња се и да је Ивана Стаменковић, као начелница Градске управе Смедерево, извршила кривично дело непредузимање мера заштите животне средине, наводи се у саопштењу.
Тужилаштво наводи да је Стаменковићева, супротно одредбама Закона о локалној самоуправи и Статута града Смедерева, није обезбедила обављање комуналне делатности и заштиту животне средине.
Није предузела мере за доношење Локалног плана управљања отпадом и Плана детаљне регулације за изградњу санитарне депоније чврстог комуналног отпада, нити је вршила надзор над радом ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево", чији је оснивач Град Смедерево, каже се у саопштењу.
Тужилаштво сумња да је због тога на више катастарских парцела у власништву града, на наведеној локацији, створена дивља депонија, чиме је животна средина угрожена у већој мери и на ширем простору.
Шта се градоначелници ставља на терет
Јасмини Војиновић на терет се ставља кривично дело непредузимање мера заштите животне средине.
Према наводима тужилаштва, Војиновић, као градоначелница Смедерева, супротно одредбама Закона о заштити животне средине, Закона о локалној самоуправи и Статута града, није обезбедила обављање и развој комуналне делатности.
То је, како се наводи, учинила нечињењем – није предложила начин решавања проблема одлагања комуналног отпада, није издвојила средства као наредбодавац за извршење буџета, није предузела мере за доношење Локалног плана управљања отпадом, нити је вршила надзор над радом ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево", чији је оснивач Град Смедерево.
Према сумњама тужилаштва, последица таквог поступања било је стварање дивље депоније на описаној локацији и угрожавање животне средине у већој мери и на ширем простору.
Први информације достављене крајем октобра
Тужилаштво наводи да је прве информације о томе да ЈКП "Зеленило и гробља Смедерево" ствара дивљу депонију добило из извештаја Полицијске управе у Смедереву, достављеног 28. октобра 2026. године, на основу пријаве грађана.
Одмах по пријему извештаја, истог дана, тужилаштво је полицији упутило захтев за прикупљање потребних обавештења. Главни јавни тужилац и поступајући тужилац изашли су на лице места 2. новембра и припадницима Групе за еколошки криминалитет Полицијске управе у Смедереву наложили да обаве увиђај.
Увиђају су присуствовали и сви надлежни инспекцијски органи, који су до дана лишења слободе осумњичених доставили своје записнике и извештаје.
Поводом навода појединих медија, Основно јавно тужилаштво у Смедереву истиче да кривична дела против животне средине сматра нарочито опасним и да је и у претходном периоду њиховом процесуирању приступало са посебном озбиљношћу, као што је случај и у овом предмету.
Тужилаштво наводи да, у складу са законским одредбама о стварној надлежности, није овлашћено да процесуира кривична дела која се односе на злоупотребе у вези са коришћењем новца, односно буџетских средстава и европских фондова.
Због тога ће целокупну документацију до које дође током предистражног поступка и поступка доказних радњи доставити надлежном тужилаштву – Посебном одељењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, коме су и раније прослеђиване све пријаве које су подносили грађани и удружења грађана.