До краја прошле године за наводне ратне злочине у Приштини подигнуте 33 оптужнице са 89 оптужених

Према оптужници подигнутој 8. децембра, у Меји је убијено 370 Албанаца, али су оптужени недоступни органима гоњења на КиМ, преносе медији на албанском.

Највећи предмет, а за који је истрага у току, јесте случај затвора Дубрава код Истока. У том педмету је укупно 88 осумњичених Срба, али је само један од њих у притвору. У Тужилаштву тврде да је у овом случају убијено 160 албанских заробљеника, а више од 300 рањено. 

Међу оптуженима је Зоран Вукотић, осуђен већ на 13 година затвора због наводног ратног злочина. Против њега је 4. октобра прошле године подигнута још једна оптужница која га терети за саучесништво у извршењу кривичног дела.

Зоран Ђокић осуђен је на 12 година затвора због наводних ратних злочина.

Током 2023. године почело је прво суђење у одсуству против особе оптужене за ратне злочине на КиМ. 

У Основном суду у Приштини крајем новембра одржана је прва седница суђења у одсуству против оптуженог Чедомира Аксића, за ратне злочине у општини Штимље.

Суђење које је почело ове године, на основу оптужнице из 2022. године, је у случају Душка Арсића, који се у оптужници за наводне ратне злочине терети за учешће у убиству Албанца Б. Ш., 20. априла 1999. године у Бутовцу код Приштине, и сумње да је физички и психички злостављао повређеног А. К.

Припадник Државне безбедности Србије Славиша Филић оптужен је за ратне злочине у септембру ове године. Тужилаштво оптужује Филића за нестанак доктора Хафира Шаље. 

Златан Арсић је још један оптужени током 2023. године, за наводне ратне злочине почињене током 1999. године у Каменици. У оптужници подигнутој 28. јула, између осталог, наведено је да је Арсић у периоду фебруар-март 1999. године, у сарадњи са другим припадницима српске полиције и паравојних група, учествовао у наводној депортацији и насилном расељавању грађана Каменице и околине.

Дејан Рачић и Милан Јовановић су двојица оптужених у одсуству за наводне ратне злочине почињене против цивилног становништва. Судски поступак против ове двојице оптужених почеће у фебруару ове године. 

Тужилаштво је подигло оптужницу у одсуству и против окривљеног И. Б, ромске националности, оптуженог да је током рата на КиМ, од јануара 1998. до 21. јуна 1999. године, у општини Клина, ступио у српску полицију и војску и као припадник групе стално учествовао у пљачкању становништва цивила и њихових домова одузимањем драгоцености, возила, стоке, телевизора и других предмети из кућа неких становника.

Оптужница у одсуству за наводни ратни злочин подигнута је и против двојице окривљених И. Р и Д. Д. Оптужени су и за сексуално насиље над женом албанске националности.

Суђење започето крајем 2022. године, које је настављено и 2023 године, јесте предмет Часлава Јолића, оптуженог да је на територији општине Исток, у сарадњи с другим лицима, наводно "мучио и нанео велике патње или повреде телесног интегритета или здравља цивилног становништва".

Суђење је почело и против оптуженог Мухамета Алидемаја за наводне ратне злочине почињене над албанским становништвом у Избици код Србице. 

Поповић: Расте тенденција хапшења и политичких прогона Срба

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић изјавио је пред крај прошле године да расте тенденција хапшења и политичких прогона Срба на КиМ. 

Према његовим речима, Нову годину и божићне празнике у затворима на КиМ дочекаће 21 Србин против којих се воде политички мотивисани судски поступци и још седморица оних који су правоснажно осуђени пред судовима локалних самоуправа на КиМ и већ издржавају затворску казну.

"По нашим подацима, по политички мотивисаним хапшењима је 21 особа у притвору. Имамо, нажалост, и седам особа која су већ правоснажно осуђена пред судовима привремених институција самоуправе. Имамо и пет њих који су ослобођени након издржане казне и 16 особа које су биле притваране и бране се са слободе. То су наши подаци за особе које су хапшене, баш из неких политичких разлога", навео је Поповић.

Према његовим речима расељени Срби јужно од Ибра хапшени су приликом обиласка својих некадашњих домаћинстава, док су на северу хапшења углавном због изражавања незадовољства услед узурпације општина од стране Албанаца.

"Хапсе се људи јужно од Ибра који обилазе те средине одакле су Срби протерани, а имамо и велику тенденцију да се хапсе људи на северу зато што изражавају политичке протесте због узурпирања њихових локалних самоуправа због доласка тзв. албанских градоначелника који су изабрани са промилом процента албанског становништва. Они су једноставно бранили своје локалне самоуправе и сад се ти људи третирају као некакви терористи иако су само изражавали своје легитимно право, људска права и права на слободу кретања", закључује Поповић.