Новинар којег је отела ОВК: Пушка у уста, пушка у груди, па поново у уста

Други сведок српске националности који је у Хагу јавно говорио је новинар ког су припадници ОВК држали у заробљеништву 41 дан. Два дана су га о томе испитивали Тужилаштво и одбрана Хашима Тачија и остале тројице. Прве су занимале околности злочина, други су намеравали да га, како тврди, дискредитују.

“Дискредитација у смислу да сам радио за владу, односно за државне органе. А онда су они ишли даље с тиме да сам шпијун, радио за једну, другу, трећу службу, што сам ја наравно демантовао. Још једном кажем - нисам никад радио ни за какву тајну или другу службу, а радио за Танјуг као државну агенцију јесам“, каже новинар Небојша Радишевић.

Радошевић и његов колега Владимир Добричић отети су 18. октобра 1998. у близини приштинског аеродрома Слатина. За 41 дан заробљеништва променили су три локације. Пуштени су, добрим делом, и захваљујући другим новинарима који су тада извештавали са КиМ.

“Кад се није појавио у Приштини, ми смо дигли невиђену панику и утицали понајвише на те међународне званичнике. Полиција је контролисала градове, путеви су били мање више несигурни, поготово тај од Подујева до Приштине, јер је нон-стоп пресецан разним акцијама ОВК, путеви за Призрен, Пећ, Ђаковицу, Штрпце. Била је флуидна ситуација, могао си да кренеш, али то није значило да ћеш се обавезно и вратити“, говори новинар Раде Мароевић, некадашњи извештач са КиМ.

А шта се догађало онима који се не врате, сведочи Радошевић.

“Тучени смо - пушка у уста, пушка у око, груди, па поново у уста. То је било петог или шестог дана. Нож под грло и шамарање је било 20. дана кад смо пребачени у планину и био је један инцидент 36. или 37. дан, када они уопште нису знали који су Срби у питању, мислили су да су неки нови. Поскочили су, колегу су почели да шутирају", наводи Радошевић.

Некадашњи новинар Танјуга један је од 300 сведока колико би, на позив Тужилаштва, требало да буде испитано. Тачи и остали терете се по командној одговорности, што значи да ће тужиоци морати да докажу да су нижим структурама ОВК наређивали или да су знали за отмице, убиства, нападе. Познаваоци и директне жртве верују да је то могуће.

“Докази су ту, зна се чија је одговорност, зна се ко је био командант, па извол'те молим вас", каже Радошевић.

Мароевић истиче да је значај овог сведочења у томе да се покаже да је постојала одређена координација на неком нивоу - између врха ОВК и људи који су их непосредно отели.

"Те новинаре је отела ОВК и пустила их је после огромног притиска, пре свега, међународног фактора на Косову. Неки систем је постојао унутар неке организације, иначе ни међународна заједница ни остали новинари не би имали коме да се обрате да би ти људи на крају били пуштени", наводи Мароевић.

Суђење некадашњим командантима ОВК почело је априла ове године, а за целокупно извођење доказа Тужилаштву је дат рок две године.