Случај Ћурувија, тужилац тражи да Апелациони суд поново изведе доказе
Апелациони суд у Београду отворио је заседање на коме ће одлучивати о жалбама на првостепену пресуду Специјалног суда за убиство новинара Славка Ћурувије, власника Дневног телеграфа и часописа Европљанин, 11. априла 1999. године.
Ратко Ромић, првостепено осуђен на двадесет година затвора, обратио се Милану Радоњићу, који је у реду за окривљене седео место од њега, док је образлаган кључни доказ: телефонски разговори и места на којима су се на дан убиства налазили.
Суд није уважио, доносећи првостепену пресуду, Ромићеву жалбу да се брзо смењују две локације базних станица мобилних оператера у случају његовог кретања, уз објашњење да су адресе на којима се налазе станице једно, а зона покривања друго.
Тужилац Мандић је рекао да суд у првостепеној пресуди греши када одбија доказе да је убиство Ћурувије дело организоване криминалне групе.
"Нема сувишних доказа"
Тужилац Мандић је пред Апелационим судом образложио жалбу на првостепену пресуду којом су поново на 100 година затвора за Ћурувијино убиство осуђени припадници службе Државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић, као и Мирослав Курак, који је у бекству.
Навео је да су мањкавости првостепене пресуде, неизвођење и нетачно интерпретирање доказа што је, рекао је, довело до одлуке да је Ћурувију убило Н. Н. лице.
"Неоснован је закључак о Н. Н. лицу као непосредном извршиоцу убиства", рекао је Мандић.
Н. Н. лице је убачено као непосредни извршилац, наставио је, а не види се на који су начин оптужени учествовали у извршењу кривичног дела.
"Да су Ромић и Курак омогућили неком Н. Н. лицу, то је конструкција која се не темељи ни на једном изведеном доказу", навео је Мандић.
Тужилац је рекао да је првостепеном пресудом суд, уводећи Н. Н. лице као убицу, изузео од одговорности Ромића и Курака као извршиоце.
"Суд треба да цени све исказе у њиховој укупности", истакао је Мандић. Исказ сведока је јединствен, рекао је, и не постоји могућност да се делови исказа одбију као сувишни.
У Законику о кривичном поступку пише, рекао је Мандић, да се не сагледавају увек сви искази.
Курак у Бомбају
Навео је да су у кафићу Бомбај седели Александар и Милош Симовић, када је Улемек Легија рекао да обрате пажњу на првог који ће ући и с њим се руковати и да је то особа која је убила Славка Ћурувију, а то је био Мирослав Курак.
Тужилац је говорио и да су се браћа Симовић изјашњавала да им је прећено, о угрожености породица, због чега не могу да сведоче.
Круцијални сведоци и докази су, речено је у судници, да је Курак пуцао у Ћурувију и да је Ромић помагао.
"Нема говора да је исто лице које је пуцало у Славка ударило Прпу", рекао је Мандић, указујући да је Бранка Прпа, која је била уз Ћурувију када је убијен, у једном сведочењу говорила о два нападача.
Затражио је од Апелационог суда да се "ови докази изведу и да се отвори претрес".
Мандић је оспорио и првостепену одлуку суда да за убиство Ћурувије није крива организована криминална група. Оценио је неодговарајућим означавање убиства Ћурувије као "убиства из ниских побуда".
"Доста доказа је у прилог томе да се ради о организованој криминалној групи. Лишење живота лица из јавног и политичког живота дошло је из врха власти. Види се један модус операнди", указао је Мандић, који је поменуо убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића.
Из изведених доказа, рекао је, неспорно се утврђује да је реч о организованој криминалној групи.
"Искази бројних сведока показују да је Ћурувија био најистакнутија тачка отпора против државне власти", рекао је.
Тужилаштво је, жалећи се на пресуду, тражило више затворске казне од оних које је суд досудио – по 20 година Ромићу и Кураку, и по 30 година Милану Радоњићу и Радомиру Марковићу.
Ћурувија праћен по усменој наредби
Првостепену пресуду петочланом већу Аплелационог суда реферисала је и судија известилац. Ово је друга по реду пресуда пред Апелационим судом за убиство Ћурувије, након што је прву овај суд укинуо. И овог пута суд одлучује по жалбама тужилаштва и окривљених.
Као важан доказ у првостепеној пресуди наведени су подаци са базних станица, који су показали да су четворица оптужених тих дана били у честом контакту, а да су се највише пута чули на дан када је Ћурувија убијен.
Наведено је да је Славко Ћурувија од 1994. предмет интересовања службе Државне безбедности, а од 1998. године је примењивана мера тајне контроле телефонских разговора и праћења, када је на челу београдског сектора ДБ-а био Момир Радосављевић. Ова мера обустављена је у фебруару 1999. године.
Радоњић је, по ступању на дужност, у једном моменту дао усмени налог за тајно праћење Ћурувије, који је обустављен непосредно пред убиство.
Суд је дао реч сведоку Стевану Никчевићу, заменику Милана Радоњића, који је рекао да Радоњић није поштовао систем субординације и да није давао налоге оперативцима по редоследу по коме је требало и да је издавао усмене налоге који су били обавезујући за оне који их приме. Овај сведок је навео да је преседан то што је Радоњић тражио да буде извештаван из минута у минут о праћењу Ћурувије.
Поступак се наставља сутра, када ће жалбу на првостепену пресуду износити бранилац Радомира Марковића.
Марковић није био у судници Апелационог суда из здравствених разлога, а његов бранилац је рекао да он има жељу да поступак прати.
Петочлано веће Аплеационог суда које одлучује по жалбама чине: председница Нада Хаџи Перић, судија известилац Весна Петровић, као и судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.
Коментари