Одбијени захтеви Шарићеве одбране за изузеће судија

Захтев за изузеће је поднео и сам судија Лукић, али је и он одбијен, након чега је почела седница за разматрање жалби на првостепену пресуду којом је Шарић осуђен на девет година затвора, а његови сарадници на казне од две до седам година затвора.

Шарић је затражио јуче да се из петочланог већа Апелационог суда које ће одлучивати о жалбама на пресуду изузме председник већа судија Лукић због сумње у његову пристрасност.

Његов бранилац Данило Шарић је тражио изузеће и Лукића и још троје судија из истог разлога - судије известиоца Бојане Пауновић, као и чланова већа Сретка Јанковића и Весне Петровић, јер су сви они учествовали у доношењу правоснажне пресуде против Шарића у процесу који се води за кријумчарење кокаина из Латинске Америке.

Та пресуда је укинута одлуком Врховног касационог суда и враћена је Апелационом суду на поновно одлучивање, које је у току пред новим судским већем.

Изузеће судије Лукића је тражено и јер је давао интервјуе НИН-у у вези са процесом против Шарића.

Шарић је у суд дошао из кућног притвора, у којем је од децембра прошле године.

Планирано је да седница по жалбама траје до 8. априла 

Седница по жалбама на пресуду за прање пара је заказана за још осам наредних радних дана, и планирано је да траје до 8. априла.

На тој седници данас ће бити прочитана пресуда Специјалног суда од 31. јула 2020. године написана на више од 1.000 страна, а наредних дана биће представљене и жалбе тужилаштва за организовани криминал, оптужених и њихових бранилаца.

Након тога ће суд одлучити да ли ће пресуду потврдити у целости, преиначити, укинути и наложити понављање суђења или сам отворити претрес и извести кључне доказе а потом правоснажно пресудити.

Шарићу је иначе почетком марта почео претрес пред Апелационим судом у другостепеном поступку након жалби на пресуду којом је осуђен на 15 година затвора због кријумчарења 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу.

Тај претрес се наставља 4. маја саслушањем сведока сарадника Драшка Вуковића.

Пресудом за прање пара која се преиспитије по жалбама, поред Шарића осуђен је и Небојша Јестровић на пет година затвора, некадашњи Шарићев адвокат Радован Штрбац на седам година затвора, док су на по четири године осуђени Предраг Милосављевић, Зоран Ћопић, Маринко Вучетић, Бојан Станојковић и Бобан Стоиљковић.

На по три године затвора осуђени су Аргуш Ердинч и Марко Дабовић, а по две године су добили Горан Богдановић и Стевица Kостић.

Супруга адвоката Штрпца, Дубравка Штрбац ослобођена је од оптужби, као и Немања Kрстајић, док је против Небојше Спасића и Душана Kовачевића суд одбио оптужбу.

Шарићу је за прање новца изречена казна од седам година, а за подстрекавање других на прање новца четири године затвора, а као јединствену казну суд му је изрекао девет година.

Проглашен је кривим јер је новац криминалне групе од шверца кокаина инвестирао у легалне токове, навео је поред осталог судија Синиша Петровић изричући пресуду у јулу 2020. године, напомињући да је све рађено по претходном договору и са знањем Шарића.

Суд је такође наложио првостепеном пресудом одузимање имовине прибављене кривичним делом и то: привредно друштво "Млади борац" Сонта, "Јединство" Гајдоба, "Митросрем" Сремска Митровица, УТП "Путник" ад Нови Сад, ХТДП "Војводина" Нови Сад, "Братство" Прешево, "Данзо инвест", имовина „АМЦ Звезда" из Панчева, конкретно магацински простор у улици Стевана Шупљикца број 88 и право коришћења пратеће катастарске парцеле број 1976/4 KО Панчево и три стамбена објекта у Београду, на углу Јухорске и Дантеове улице, на катастарским парцелама број 1415/3 и 1330/4, уписаним у пописном листу број 6806 KО Београд 2.

Шарић није тада присуствовао изрицању пресуде, по сопственој жељи да не буде привођен из Окружног затвора у Београду, где се налазио у притвору од марта 2014. године, када се предао српским власнима након вишегодишњег бекства.

Шарићу притвор укинут у децембру 2021. 

Дарку Шарићу је притвор укинут 24. децембра 2021. године, након седам година и девет месеци, пошто је претходне четири и по године био у бекству.

Оптужени се у овом случају терете за догађаје који су се одиграли у току 2008, 2009. и 2010. године.

Према оптужници, прљав новац криминалне групе, коју је, 2008. године оформио Шарић са више других лица, а која се бавила кријумчарењем кокаина дрога, уводили су у легалне новчане токове и прикривали његово незаконито порекло.

То су, како сматра Специјални суд, радили тако што су вршили конверзију и пренос имовине, инвестирајући прљав новац у куповину, узимање под закуп и преузимање појединих предузећа, пољопривредног земљишта и других непокретности на територији Србије, као и финансирањем пословања тако купљених и преузетих предузећа, а све у циљу превођења прљавог новца у легалне токове и прикривање његовог незаконитог порекла и стварног власништва.

У овом процесу суд је поступао по више оптужница Тужилаштва за организовани криминал које су сукцесивно, у различитим временским размацима, достављане суду и то тако да је последња од њих достављена 21. фебруара 2014. године.

Тужилаштво тврди да су Шарић и остали "опрали" око 22 милиона евра, зарађених кријумчарењем кокаина, а оптужени су то негирали.

Према наводима оптужнице за прање пара, новац од продаје кокаина који је набављан у земљама Јужне Америке пребациван је у Србију преко офшор компанија и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа и појединих банака.

Та средства коришћена су за приватизацију друштвених предузећа, али и куповину некретнина и земљишта.

Новац је, између осталог, улаган и у новосадски хотел "Путник", "Митросрем" из Сремске Митровице, "Палић" из Суботице, бројне некретнине на Златибору.

Оптужени су се, међутим, бранили да су инвестирали у предузећа и земљишта, али и да је реч о легално зарађеном новцу.