Министарство правде: Од породице Ратка Младића се крију извештаји о његовом здрављу

Чедомир Бацковић је рекао да статут Трибунала у Хагу прописује да Претресно веће приликом одређивања затворских казни треба да има у виду општу праксу изрицања таквих казни у судовима бивше Југославије, саопштило је Министарство правде.

На седници је разматран редовни шестомесечни Извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале у Хагу, а Бацковић је том приликом указао да се од породице Ратка Младића крију службени извештаји о његовом здравственом стању.

Подсећајући да је Младић био подвргнут операцији у условима пандемије и поред препоруке холандских власти да се не врше медицински захвати који нису хитни, Бацковић је навео да се не поштује одлука Жалбеног већа да се информације о здравственом стању Младића достављају његовом медицинском тиму једном недељно и да за такво понашање нема никаквих санкција. 

"Питање је како решити проблеме ове врсте, када одлуке суда Секретаријат тог суда игнорише, а председник суда их препушта својој администрацији, без икакве реакције, па чак ни позива да поштују одлуке свог суда", указао је Бацковић.

Далекосежне последице доживотне казне затвора 

Наводећи да је чињеница да су казне доживотног затвора за пет држављана Србије изречене мимо оснивачког акта Трибунала, Бацковић је рекао да су оне резултирале далекосежним последицама, да је било оних који су у току издржавања казне преминули и да је тиме потреба да се "та правнa бесмислица разреши" још израженија.

Бацковић је подсетио и на иницијативу Србије да њени држављани казне изречене пред Трибуналом издржавају у својој земљи, наводећи да одговора СБ УН још нема и да се не сме дозволити да ово питање остане нерешено пре завршетка мандата Механизма.

Помоћник министра правде је поновио да је Србија спремна да преузме обавезу и одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Србије и прихвати међународни надзор у вези са тим.

"Надлежне институције спремне су да пруже јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Механизма", рекао је Бацковић.

Он је нагласио и да Србија посебно инсистира да за њене држављане који су осуђени пред Трибуналом важе исти услови за превремено пуштање на слободу након издржане две трећине казне затвора.

Без одговора на молбе и питања 

Бацковић је додао да већина молби које су држављани Србије поднели председнику ММКТ за превремено пуштање на слободу након издржане две трећине казне први пут прошле године није решена.

Подсећајући да је Србија Тужилаштву МКТЈ, одбранама окривљених и судским већима доставила огроман број докумената и да је став Србије да документација која није изведена као доказни материјал треба да буде враћена органима који су је доставили, Бацковић је указао да ни на то питање до сада није било одговора.

Помоћник министра правде је указао да Механизам, који треба да оконча преостале поступке, реши сва спорна питања у вези издржавања казни, евентуалних ревизија поступака, питања архива, још увек није остварио ниједан од својих циљева до краја и да се нада, будући да се његов мандат наставља до 2021. године, да ће до тада бити решена сва преостала питања.