Хаг: Десет година затвора за Шешеља, казна одслужена

17.55 – Војислав Шешељ је изјавио да је пресуда Жалбеног већа потпуно противправна. Жалбено веће није могло да преиначи ослобађајућу пресуду у осуђујућу, већ је могло само да је укине и врати на поновно суђење, рекао је Шешељ за Танјуг. 

14.30 – Апелационо веће је делимично прихватило захтев Тужилаштва и осудило Војислава Шешеља на десет година затвора.

14.20 – Апелационо веће Међународног резидуалног Механизма за кривичне трибунале утврдило је да није било удруженог злочиначког подухвата у који је био укључен Војислав Шешељ.

14.05 – Председавајући Апелационог већа, судија Теодор Мерон, чита сажетак оптужнице и ослобађајуће пресуде у првостепеном поступку против Војислава Шешеља. 

14.00 – Почело изрицање другостепене пресуде Шешељу.

Жалбено веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, прихвативши делимично захтеве Тужилаштва, осудило је лидера радикала Војислава Шешеља на десет година затвора – због прогона Хрвата у Хртковцима у Војводини 1992. године.

Судско веће судије Теодора Мерона, некадашњег председника Хашког трибунала, данашњом одлуком је преиначило првостепену ослобађајућу пресуду, којом је лидер радикала у марту 2016. године био ослобођен од свих оптужби Хашког тужилаштва.

Према речима Мерона, Шешељ је данашњом пресудом проглашен кривим по три од девет тачака оптужнице.

"Жалбено веће сматра да је Шешељ кривично одговоран због говора 6. маја 1992. у Хртковцима, те да је починио кривично дело подстицање депортације, прогона и других нехуманих дела, као и злочин против човечности", прецизирао је председник Жалбеног већа.

Ово веће је, казао је Мерон, закључило да су злочини у Хртковцима били повезани са ратним сукобом, тако да је првостепено веће погрешно закључило супротно.

Навео је да су, убрзо после Шешељевог говора у Хртковцима, многи Хрвати напустили тај град, због злостављања и шиканирања, јер су били изложени насиљу, омаловажавању или притиску да замене или продају куће...

"Ниједан разуман судија није могао да закључи да су цивили несрпске националности својевољно напустили Хртковце, имајући у виду који је утицај Шешељ имао на гомилу. Шешељ је значајно допринео прогону Хрвата из Хртковаца", навео је Мерон.

Одбијени наводи из жалбе Тужилаштва и Шешељевог одговора   

Претходно је саопштио које све наводе одбија из жалбе Тужилаштва, које је тражило 28 година затвора за Шешеља.

Жалбено веће је одбило наводе из жалбе Тужилаштва који се тичу кршења закона и обичаја ратовања и у том делу потврдило ослобађајућу пресуду.

Када су у питању злочини против човечности у БиХ и Хрватској, према речима Мерона, расправно веће је игнорисало велики део доказа или је извело погрешне закључке.

Жалбено веће сматра, како је рекао, да ниједан разуман судија не би могао закључити да није било систематског напада на несрпско становништво.

То веће је, међутим, закључило да је расправно веће исправно закључило да Шешељ није учествовао или подржавао удружени злочиначки подухват.

Што се тиче његових говора у Вуковару, Малом Зворнику и Скупштини Србије, Жалбено веће сматра да су Шешељеве изјаве заиста могле да подстакну лица да почине злочине против несрпских цивила.

"Међутим, имали смо у виду проток времена од говора до почињења злочина као и могући ефекат тих говора. Под таквим околностима, Расправно веће је исправно закључило да докази Тужилаштва нису довољни да би показали ефекат тих говора на вршење кривичних дела, што се не може рећи у вези са говором у Хртковицима 6. маја 1992. године", рекао је Мерон.

Жалбено веће је одбило и све Шешељеве приговоре из одговора на жалбу Тужилаштва.

Веће су чинили Теодор Мерон, Ли Мутога, Флоранс Рита Ери, Бен Емерсон (бранилац Рамуша Харадинаја пред Хашким трибуналом) и Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса.

Мерон је данас прочитао сажетак другостепене пресуде, која тек треба да буде објављена у целости. Изрицање пресуде пратили су представници амбасада Србије и Хрватске.

Иначе, првостепеном пресудом, која је данашњом одлуком стављена ван снаге, Судско веће Хашког трибунала са судијом Жан Клодом Антоанетијем на челу, 31. марта 2016. године, ослободило је тада Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.

Већина чланова трочланог већа, судије Антоанети и Мандаје Нијанг, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.

Судија Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.

На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.

Шешељ се током поступка пред Трубуналом бранио сам, без адвоката или "пријатеља суда".

За скоро 12 година, колико је провео у Хагу, није тражио укидање притвора нити гаранције ниједне Владе Србије да ће бити доступан Трибуналу.

Сачекао је да Судско веће само одлучи да му укине притвор, а до тога је дошло пошто му се погоршало здравствено стање у притвору Хашког трибунала.