Трибунал предаје радикале Механизму или обацује случај?

У својој одлуци Оријеово веће је констатовало да Трибунал престаје да ради 30. новембра, те да чак и да је радикалима одређено суђење у одсуству тај поступак не би могао да се спроведе.

"Неизвршење одлука од стране Србије у овом случају (за хапшење и изручење оптужених Вјерице Радете и Петра Јојића) остаља две могућности - или да се предмет одбаци или да се преда другом суду", наводи се у одлуци судског већа.

Оцењује се да би обацивање случаја била награда за Србију, јер, како се истиче, није поштовала своје међународне обавезе и владавину права, па се председнику Трибунала сугерише да случај пребаци Резидуалном механизму - телу које ће наставити рад Трибунала, односно окончати започете поступке који су у жалбеној фази.

У овом случају био је оптужен и Јово Остојић који је преминуо, па је поступак против њега обустављен у августу ове године.

Трибунал је потом усвојио измењену оптужницу којом се сада терети само друго двоје оптужених радикала - Вјерица Радета и Петар Јојић, против којих су Трибуналови налози за хапшење и потернице расписане преко интерпола и даље на снази.

Хашки трибунал је иначе затражио у јануару 2015. године од Србије да ухапси и изручи Остојића, Радету и Јојића, због оптужби да су застрашивали и подмићивали сведоке у поступлу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је у међувремену првостепеном пресудом Трибунала ослобођен свих оптужби.

Како је Одељење Вишег суда у Београду у мају 2016. године закључило да нема услова за њихово изручење према српским законима, изручење је одбијено.

Трибунал је у међувремену расписао потернице за њима преко Интерпола, а тражио је и од Србије да промени своје законодавство ради изручења радикала.

Виши суд је наиме закључио да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, као и да дело за које се терете није прописано ни Статутом тог Хашког трибунала.

Тај суд сматра да је правна обавеза Србије да испоручује само окривљењене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај.

Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића за кривично дело непоштовање суда то дело јер су наводно вршили притисак на двојицу сведока тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Шешељ је у марту прошле године првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

У том случају у току је другостепени поступак поводом жалбе хашког тужиоца Сержа Брамерца.