Андрија Драшковић уложиће жалбу на пресуду за убиство Енвера Хадрија

Истом пресудом од 22. новембра 2016. на доживотну затворску казну осуђени су и Веселин Вукотић, као и некадашњи припадник Државне безбедности Божидар Спасић.

У изјави за Танјуг Вељко Делибашић је навео да Драшковићеви адвокати спремају жалбу са детаљном анализом пресуде, која је заснована на погрешним чињеницама, лажним сведоцима и незаконитим доказима.

Делибашић је указао да, за разлику од Вукотића који је био три године у притвору у Бриселу и Спасића који је саслушаван путем видео линка поводом овог случаја,
Драшковића белгијски суд никада није саслушао иако му је све време позната његова адреса, чиме му је, како напомиње адвокат, ускратио основно људско право да се изјасни о оптужници.

Поред осталог Драшковићев адвокат у анализи пресуде наводи да је суд у Белгији имао само један циљ - а то је да осуди и сатанизује Србију, као земљу која је наводно угњетавала косовске Албанце, чему је посветио више од пола документа, док се Драшковић спомиње само на две-три странице.

Делибашић сматра да Хадри није био никакав борац за људска права, већ терориста, који је скупљао новац за терористичке акције на Косову и закључио да ''оно што је за САД Бин Ладен то је за СФРЈ Енвер Хадри''.

Када је реч о убиству Хадрија, он је истакао да бриселски суд уопште није утврдио ко га је убио, док је Драшковић, за кога уопште није утврђено шта је наводно радио, осуђен на доживотну казну затвора.

У анализи пресуде је такође указано на замену идентитета Андрије Драшковића и Андрије Лаконића који је убијен у дискотеци ''Нана'' 1990. са освртом на чињенице које би, према наводима Драшковићевог браниоца, то могле да потврде.

Наиме, Делибашић је указао на закључивање белгијског суда који у пресуди наводи да је ''у свом интервјуу у недељнику 'Свет' 10. јуна 1996. године Божидар Спасић изјавио да познаје два човека која су извршила убиство, и то оног који је пуцао у Енвера
Хадрија и оног који је возио у том тренутку, одбијајући сасвим да открије њихова имена, пошто се ради о угледним особама. Андрија Драшковић, насупрот Дарку Ашанину и Андрији Лаконићу, био је у то време угледна особа у Београду".
Из тога произлази како, Драшковићев бранилац истиче, да суд у Белгији нагађа ко је убица.

''Они нагађају да је Андрија Драшковић угледна особа. У то време је у Београду било 1,5 милион становника и било је бар 10.000 угледних људи. Који је критеријум по коме је суд у Белгији утврдио да је Андрија Драшковић угледна особа, а да Дарко Ашанин и Андрија Лаконић нису угледне особе'', навео је Делибашић.

Адвокат је такође напоменуо да Спасић не познаје Андрију Драшковића, али да познаје Андрију Лаконића.

Пресуда би по жалби могла да буде укинута, преиначена или потврђена, а њено извршење у Србији би евентуално могло да се тражи по правоснажности осуђујуће пресуде.

Драшковић, Вукотић и Спасић, слободни су људи у Србији, барем до правоснажности те пресуде, јер Устав Србије забрањује изручење сопствених држављана земљама са којима немамо билатерални уговор који би то дозволио.

У време када је изрешетан у току дана у Бриселу из аутомобила у покрету, Енвер Хадри је био председник Комитета за заштиту људских права Албанаца.

Што се тиче Вукотића, он је због сумње да је извршио убиство Хадрија, био 2006. године ухапшен у Шпанији по потерници Белгије, а потом је изручен Бриселу.

Након три и по године притвора, белгијско тужилаштво га није оптужило, већ га је Белгија изручила Србији 2009. ради понављања суђења за убиство Душка Бошковића у Пржну 1997. године.

Андрија Драшковић је прошле године у јулу био ухапшен у Сплиту по потерници Белгије због убиства Хардија.

Он је, међутим, након пуштања на слободу уз јемство од 100.000 евра до одлуке о изручењу, а по савету адвоката, побегао из Сплита да не би био изручен Белгији, јер би му у белгијском притвору, како су навели његови адвокати, био угрожен живот.

Адвокати су тада потврдили да су представници белгијског правосуђа саслушали Андрију Драшковића 2007. у Италији поводом убиства Хадрија.