Суђење у случају Ћурувија, сведочио бивши припадник ДБ-а

Владимир Николић, који је сада конзул у Бањалуци, радио је раније као шеф аналитике београдског центра Државне безбедности, а и сам је био жртва отмице својих колега, које су сумњле да одаје поверљиве информације члановима Српског покрета обнове.

Због тога је био ухапшен 1. окробра 1999. године и у притвору је провео скоро годину дана, а суд је због незаконитог хапшења пре неколико година осудио на вишемесечне казне затвора шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, који је оптужен и у случају Ћурувија, као и још једног припадника ДБ-а Стевана Басту.

Међутим, оптужбе против њих су касније одбијене јер је кривично гоњење застарело.

За убиство Славка Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник тог центра Ратко Ромић, док је Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства у бекству и суди му се у одсуству.
У свом данашњем сведочењу Николић је тврдио да је београдски ДБ радио потпуно неуобичајено, док је на његовом челу неколико месеци био Милан Радоњић.

Према речима Николића, Радоњић је давао је нетипичне налоге тражећи да га оперативци извештавању о рутинском праћењу по улицама, што није нормално да ради један начелник.

Николић је тврдио да је Радоњић био у сталној вези са дежурним оперативцем, који је испуњавао његове налоге.

Говорио је и о каснијем праћењу челника СПО-а који су настрадали на Ибарској магистрали 1999. године такође наводећи да је шеф београдског центра ДБ-а тражио детаљно извештавање.

За убиство цетворице функционера СПО на Ибраској магистрали правоснаžно су осуђени припадници ДБ-а, меду којима је Радомир Марковић, док је Радоњић ослобођен оптужби.

Николић је посведочио да према правилима рада службе Девето одељење ДБ-а прати људе по налогу оперативног радника задуžеног за особу која се прати, коме прослеђују информације са терена, а не начелнику одељења, или начелнику центра.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.
Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Кључни сведок у том процесу је некадашњи комадант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија након чијег сведочења је покренута званична истрага против оптужених.

Улемек такође служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела "земунског клана".