Босиљка Младић: Ратко није могао да почини злочин у Сребреници

Дајући супругу алиби, Младићева је изјавила да су те дане провели заједно у њиховом стану у Београду. Прецизирала је да су, 16. јула 1995, заједно отишли на једну свадбу, а потом и на сусрет са српским исељеницима у Канади, на београдској Војномедицинској академији, наводи Бета.

Казала је и да је, када је чула тврдње о масовним убиствима у Сребреници, које је назвала "пропагандом", питала супруга о томе.

"Ја сам га у једном тренутку питала: Ратко, молим те реци ми истину да ли си ти издао неку наредбу у вези ових злочина који су се десили у Сребреници? Он се, у том тренутку, уозбиљио и, онако, оштро ме погледао и рекао: Да ли у мене сумњаш?", описала је дрхтавим гласом Босиљка Младић.

Док ју је унакрсно испитивала тужитељка Маргарет Хасан, Босиљка Младић је рекла да "не прихвата" да су војници под командом њеног супруга, у јулу 1995, стрељали више од 7.000 сребреничких Муслимана, али да из медија зна да је "почињен неки злочин".

"Ја сам сигурна да мој супруг није могао да почини такво дело и зато мислим да не заслужује да буде осуђен. А, иначе, осуђујем сваки злочин, па кад би и мој супруг то учинио", нагласила је Младићева.

Да је Младић у критичним данима у јулу 1995. био у Београду, у досадашњем току суђења, није оспоравало ни хашко тужилаштво. О Младићевом боравку у Београду, тих дана, постоје и филмови, који су више пута били приказани у судници. Тужиоци, међутим, тврде да је Младић и из Београда командовао својим трупама у БиХ, што одбрана оспорава.

Младић није могао да комадује из Беграда 

"Ратко је тада био са мном у кући у Београду", рекла је сведокиња, на питање Младићевог браниоца Бранка Лукића где је генерал провео време од 14. до 17. јула 1995. Младић је, како је прецизирала, дошао 14. јула увече и ишао је на разне састанке у Београду, али са собом није имао средства везе.

Сведокињину тврдњу да Младић, током телефонског разговора с неидентификованом особом у Републици Српској, који је водио с београдске ВМА, 16. јула 1995, није издавао никаква наређења, тужитељка Хасан је побијала цитирањем преписа разговора, који је био снимљен на филму.

У цитираном разговору, Младић, између осталог, каже: "Како је горе, код Винка?... Пуном паром напред, максимална сигурност... Не чекајте наређења, ако се појаве у ваздуху, оборите их".

Заступница оптужбе тврдила је да је Винко, кога Младић помиње, Винко Пандуревић, тадашњи командант Зворничке бригаде ВРС, у чијој су зони одговорности у то време стрељани сребренички Муслимани.

Босиљка Младић то, међутим, није могла да потврди, рекавши само да је знала да је Пандуревић официр ВРС.

Пандуревића је Трибунал, због помагања и подржавања злочина у Сребреници, осудио на 13 година затвора.

По Тужилаштву, Младић је, у истом разговору с ВМА, наложио обарање авиона НАТО који су тада летели око Жепе, коју је ВРС напала одмах по заузимању Сребренице.

На сугестију да су то била Младићева наређења, Босиљка Младић је, ограђујући се да "није стручњак", одговорила да се "наредбе дају преко заштићене линије, а ово је била обична линија".

Сведокиња је тврдила да је, пре Младићевог хапшења у јуну 2011, супруга последњи пут видела 28. јуна 2001. када је напустио београдски стан одмах пошто је Хашком трибуналу био изручен бивши председник Србије Слободан Милошевић. До тада га је, назначила је Босиљка Младић у једном тренутку, "још обезбеђивала држава".

Сугеришући да са мужем од тада уопште није имала контакт, она је посведочила и да је "пола године" пре него што је Младић био ухапшен веровала да он више није жив, имајући у виду да је "још 1996. доживео мождани удар" и да вероватно живи под тешким условима.
Исказом следећег сведока, Младићева одбрана сутра ће наставити свој доказни поступак.

Оптужница генерала Младића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање као талаца припадника Унпрофора, 1992-95.