Суђење за убиство Ћурувије наставља се у септембру

Данашње рочиште је завршено одлуком судског већа којом су поново одбили предлог одбране да се оптуженима Ратку Ромићу и Милану Радоњићу укине притвор, или да им се притвор замени забраном напуштања стана, преноси Бета.

Судија Снежана Јовановић навела је да и даље постоје објективне и субјективне околности због којих не може да дозволе да се бране са слободе.

Она је навела да су они оптужени за дело за које је запрећена казна већа од 10 година, да одбрану још нису изнели у целости, али и да и даље постоји могућност узнемирења јавности.

"Оно што оправдано доводи до узнемирења јавности, јесте да су оптужени за убиство били припадници ДБ-а и да су имали функцију заштите јавног реда. Осећај несигурности код грађана изазива и чињеница је лишено живота лице које је било уредник дневног листа, што све даје специфичну тежину", рекла је судија.

Бранилац окривљених Ромића и Радоњића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић навела је да је судски поступак покренут из политичких разлога и апеловала на судско веће да поступа професионално и укине притвор њеним клијентима.

"Позивам суд да поступа непристрасно и независно, да се бави правом и да политику остави политичарима и медијским спинерима", рекла је Зора Добричанин Никодиновић.

Главни обавештајни инспектор у Другој управи Ресора Државне безбедности Ратко Ромић негирао је да је умешан у убиство новинара и власника листа "Дневни телеграф" Славка Ћурувије 1999. године, тврдећи да је приморан да се брани од оптужнице, а не од доказа.

"Оптужница је неоснована и контрадикторна. Она је веома опасна, јер показује да било ко може да се оптужи за било шта, а да нема доказа", рекао је Ромић излажући своју одбрану.

За убиство Ћурувије, осим Ромића, оптужени су и тадашњи начелник РДБ-а Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству и суди му се у одсуству.

Према наводима оптужнице, Курак је пуцао у Ћурувију, док је Ромић његову пријатељицу Бранку Прпу ударио пиштољем у главу и онесвестио је.

"Инсистирао сам да ми се предочи непосредан доказ да сам ја 'неопажено пришао Бранки Прпи и ударио је пиштољем у главу', чиме сам омогућио дело убиства, али нисам га добио. Нити сам ударио Бранку Прпу пиштољем у главу, нити сам у убиству учествовао на било који други начин", нагласио је Ромић.

Радоњић негирао оптужбе

Иначе, на почетку суђења бивши начелник београдског центра Државне безбедности Милан Радоњић завршио је изношење одбране у поступку за убиство Славка Ћурувије, који се води пред Специјалним судом у Београду.

Милан Радоњић је као и на претходним рочиштима негирао кривицу, а данас је оценио и да је оптужница писана на основу украдене документације ДБ-а.

"Никада ништа нисам урадио против закона и немам ништа против да се испита комплетна служба, зато што сам сигуран да је моја делатност чиста као суза, што се тиче закона, професионализма и односа према послу", рекао је Радоњић.

Одговарајући на питања чланова судског већа и адвоката одбране, Радоњић је навео да је први пут сазнао да ДБ оперативно "обрађује" Ћурувију, односно да му тајно прислушкује телефон два дана пошто је дошао на место начелника београдског центра.

Радоњић је навео да је тог тренутка од свог заменика сазнао да се Ћурувија прати као "лице у широј категорији", јер је од Н. Н. лица из стране амбасаде примио новац.

Он је истакао да је тог тренутка издао наредбу да се успостави мера тајне пратње, како би се идентификовала Ћурувијина веза у амбасади.

"Оног тренутка када је дошло до контакта објекта (Ћурувија) са везом и када је дошло до нове примопредаје, издао сам налог да се прати та веза и да се мера праћења Ћурувије прекине", рекао је он и додао да се не каје због своје одлуке јер је сматра високо професионалном.

"Све што сам тада радио и данас бих радио, све што сам дао од налога и данас бих дао", поручио је Радоњић.

Према оптужници, Радоњић је наредио да престане са праћењем Ћурувије неколико минута пре његовог убиства, како пратња не би видела извршиоце.

Радоњић је казао и да се он нада да ће суду бити достављена досијеа Безбедносно-информативне агенције (БИА), у којима се према његовим речима налазе бројни извештаји који су прикупљени праћењем телефонске комуникације Славка Ћурувије.

Према оптужници, Радоњић се терети да је давањем података и кроз логистичку подршку омогућио оптуженом Мирославу Кураку и Ратку Ромићу да убију Ћурувију, док је све њих организовао и план убиства осмислио начелник ДБ-а Радомир Марковић.

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године, у време НАТО бомбардовања Србије, испред зграде у којој је живео у Београду.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен по налогу непознатих лица из врха власти због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".