Петнаест година затвора за убиство Смаила Тарића

Велибор Бакић је осуђен је на максималну казну за убиство, док је другом првостепеном пресудом био осуђен на 20 година затвора за тешко убиство. Милан Рашић је казна преиначена са 18 година затвора на ослобађајућу пресуду, јавља Танјуг.

Подсетимо, одрубљена глава Смаила Тарића пронађена је у црној пластичној кеси 22. августа 2008. у Булевару краља Александра, после анонимне дојаве упућене београдским медијима. Полиција је сутрадан у жбуњу у доњем делу Карађорђевог парка у Београду пронашла и спаљено Тарићево тело.

У детаљном образложењу пресуде, Апелациони суд наводи да је један од разлога због којих је отворио претрес то што је Виши суд повредио начело забране преиначења на штету окривљеног - осуђујући Бакића за облик тешког убиства иако жалбом тужиоца то није тражено.

Пошто је изостала жалба тужиоца у односу на правну квалификацију дела, ни првостепени суд у поновљеном поступку а ни Апелациони суд на претресу, више нису могли да разматрају тешко убиство као правну квалификацију дела, због чега је Бакић сада правоснажно осуђен за убиство.

Првом првостепеном пресудом, Бакић је био осуђен за тешко убиство на 35 година затвора, а Рашић на 30, али је та пресуда укинута због низа недостатака и суђење је поновљено.

Апелациони суд даље наводи да је сагласан са ставом првостепеног суда да нема довољно доказа за постојање "свирепости" као начина извршења овог кривичног дела, односно да нема довољно доказа да је Тарић "трпео непотребне патње које превазилазе патње које проузрокује свако извршење кривичног дела".

"Наиме, на основу расположивих доказа једино се може закључити да су пре одсецања главе Тарићу нанете искључиво две ране једна за другом, које су и довеле до губитка свести. Само одсецање главе, према налазу и мишљењу вештака, извршено је у моменту када је Тарић остао без свести", наводи се у пресуди.

У образложењу се даље наводи да је првостепени суд оправдано закључио да није испуњена и друга компонента елемента свирепости - постојање субјективног елемента, који се огледа у свести и вољи извршиоца да мучи жртву.

Наиме, поступци окривљеног говоре пре у прилог чињенице да је начин извршења од стране окривљеног изабран као порука другима, сматра Апелациони суд.

На основу утврђених чињеница да је Бакић набавио мачете и дао их познанику на оштрење, да је са Тарићем договарао његов долазак у Београд, Апелациони суд је стао на становиште да је Бакићев мотив за убиство било његово уверење да га је Тарић раније пријавио полицији.

Приликом доношења одлуке о казни Апелациони суд је као олакшавајућу околност ценио његову младост и то што је имао само 24 године у време извршења кривичног дела.

Поред тога, показао је и потпуно одсуство пиетета према жртви, јер је након сечења њене главе тело жртве запалио и оставио на лицу места заједно са укрштеним мачетама стварајући на тај начин од овог акта својеврсну "представу за јавност".

Све ове околности говоре о изузетно друштвено опасном извршиоцу кривичног дела, па је Апелациони суд закључио да заслужује најтежу казну која је законом предвиђена за ово кривично дело, од 15 година затвора.

Што се тиче Рашића, Апелациони суд је након одржаног претреса, донео одлуку да не постоји довољно доказа да је он саизвршилац, а и они који су поднети су незаконити и непоуздани и изазивају сумњу.

"Ово, између осталог, због тога што што је уверење првостепеног суда да је Рашић купац мачета засновано искључиво на подацима о телефонској комуникацији који су достављени од стране полиције, без претходне одлуке суда, а такав начин прибављања доказа је од стране Уставног суда проглашен као неуставан, нагласио је Апелациони суд.

Као основни аргумент у првостепеној пресуди се истиче чињеница да су у Рашићевом стану пронађење патике на којима је ДНК вештачењем утврђено присуство Тарићевог ДНК материјала.

Међутим, испитујући поузданост овог доказа, Апелациони суд је најпре утврдио да је у његовом прибављању, сачињен читав низ пропуста.

Апелациони суд подсећа да наведени доказ није унет у потврду о одузетим предметима из Рашићевог стана, да су сведоци претреса потписали бланко записник, не упознавајући се са његовом садржином.

Додатну сумњу у кредибилитет овог доказа, како наводи суд, унела је и чињеница да су патике одузете из Рашићевог стана броја 41, док је током поступка од стране одбране указивано да Рашић носи број 43.

Бакић је, како се наводи у пресуди осуђен јер је од Тарића најпре телефоном наручио 1.051,09 грама експлозива пентрита и спорогорећи штапин, што је требало да му преда у Београду.

Бакић је након тога набавио две мачете, а 18. августа 2008. године у раним поподневним часовима у парку иза Ветеринарског факултета Тарићу сечивом мачете задао више снажних удараца у пределу главе и тела.

Након тога му је мачетом одсекао главу, а тело и мачете запалио. Тарићеву главу ставио је у црну ПВЦ кесу и оставио је на тротоару у Булевару краља Александра, где је и пронађена 21. августа 2008. године.

Бакић и Рашић су пуштени из притвора у марту ове године, а у притвору су провели шест и година.