Благојевић: Не знам ништа о убиствима у Сребреници

У писаној изјави, уведеној у спис, Видоје Благојевић, који је тада био командант Братуначке бригаде ВРС, тврдио је да "никада није примио или издао ниједно наређење за незаконите активности" и да "није знао за било какав план за почињење злочина" и "ликвидирање заробљеника", преноси Бета.

Трибунал је потпуковника Благојевића 2007. правоснажно осудио на 15 година затвора због помагања и подржавања убистава и присилног премештања сребреничких Муслимана. Пошто је издржао две трећине казне у Норвешкој, 2013. је пуштен на слободу.

Ту пресуду, Благојевић је данас у судници назвао "незаконитом". На питање тужилаца да ли прихвата одговорност за злочине за које је осуђен, одговорио је: "Не прихватам".

Упитан да ли је био одговоран за Муслимане заробљење у зони одговорности његове бригаде, узвратио је: "Нисам имао заробљенике у зони одбране Братуначке бригаде, а да сам их имао, био бих одговоран за њих".

Према оптужници која генерала Младића (73), тадашњег команданта ВРС, терети за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана, и ранијим пресудама Трибунала, већина тих муслиманских мушкараца се, после пада Сребренице 11. јула 1995. предала или је била заробљена управо између те енклаве и Братунца.

У писаној изјави, Благојевић је негирао тврдњу кључног сведока оптужбе Момира Николића који је тврдио да га је Благојевић, 12. јула 1995. године, обавестио да ће сви заробљеници из Сребренице бити погубљени.

Благојевић је рекао да тог дана није ни видео Николића који је, иако безбедносни официр његове бригаде, током операција у Сребреници био под командом органа безбедности Главног штаба ВРС.

Николић је пред Трибуналом 2003. признао кривицу за учешће у злочинима у Сребреници и осуђен је на 20 година затвора. Од тада је сведочио против официра ВРС и политичара оптужених за геноцид и друге злочине у Сребреници.

Данас започето унакрсно испитивање Благојевића, заступници оптужбе наставиће сутра.

Младић је оптужен и за за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у неким општинама имао размере геноцида, терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.