Раднa групa испитујe паљења амбасада

Стефановић је рекао да је донео одлуку о формирању Радне групе како би се у потпуности испитале све чињенице тог догађаја, али и открили организатори и актери паљења амбасада САД и Немачке, саопштио је МУП.

Министар је навео да је циљ Радне групе да "идентификује све починиоце и у потпуности расветли тај насилни чин, како би одговорни организатори и нападачи били процесуирани", преноси Танјуг.

Пред Вишим судом у Београду у току је суђење дванаесторици оптужених за паљење амбасада у Београду 2008. године, до чега је дошло након митинга "Косово је Србија".

Оптужницу је Више тужилаштво подигло 10. јула 2012. године, а сви оптужени бране се са слободе пошто им је дан након подизања оптужнице укинут притвор у којем су боравили од хапшења.

На оптуженичкој клупи су учесници нереда од 21. фебруара 2008. године - Дејан Вучковић, Ђорђе Томин, Никола Косановић, Душан Седлар, Александар Ерцег, Филип Бацковић, Драган Маринков, Младен Небригић, Марко Новитовић, Драженко Николић, Милан Дубочанин и Милан Томас, а оптужени се терете за кривично дело изазивања опште опасности.

Оптужница им ставља на терет да су 21. фебруара 2008. око 18.30 у Улици Кнеза Милоша организовано дошли до амбасаде САД и гађали је каменицама, бакљама и другим предметима и тако изазвали пожар.

У оптужници се констатује да је у просторијама амбасаде смртно страдао Зоран Вујовић и да су оптужени били свесни те могућности, "али су олако држали да до тога неће доћи и да ће то моћи да спрече".

На терет им се ставља и да су у Улици кнеза Милоша претходно гађали амбасаду Хрватске и амбасаду Немачке, где су такође изазвали мањи пожар.

Тужилаштво је пре подизања оптужнице више од годину дана прибављало доказе међу којима су и снимци страних амбасада у Београду на основу којих су идентификовани учесници нереда.

Претходно је радна група за испитивање околности паљења америчке амбасаде била формирана по налогу директора полиције Милорада Вељовић, а истрага о овим догађајима, како су објављивали медији, вођена је у три правца.

Први се тицао пропуста полиције тога дана у обезбеђивању виталних објеката, амбасада и неких медијских кућа, други политичке позадине тих догађаја, а трећи идентификације изгредника.

Откривање починилаца и налогодаваца паљења немачке амбасаде нашло се и међу седам услова Берлина за напредовање Србије на путу ка ЕУ, а из Вашингтона је у неколико наврата поручено да очекују од власти у Србији да открију и казне виновнике паљења амбасаде САД у Београду.