Младић поново у судници

Младић који је, по речима његовог браниоца Бранка Лукића прележао "стомачни грип", јутрос се појавио у судници, преноси Бета.

Сведок Шкрба побијао је, као и претходни сведоци, навод оптужнице да је Војска Републике Српске насумично артиљеријом и снајперима нападала Сарајево.

Бивши командант ВРС оптужен је за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95. године.

Тадашњи командант једне од чета ВРС на обронцима око Сарајева, Шкрба негирао је ту оптужбу, тврдећи да његова јединица уопште није имала тешку артиљерију. Изјавио је да никада није ни добио, ни дао наређење да се пуца по цивилима у Сарајеву.

Навод оптужнице да је ВРС одговорна за другу експлозију на пијаци Маркале, у којој је 28. августа 1995. страдало 44 грађана, а рањено 75 особа, сведок је оповргавао тврдећи да његова чета није имала минобацаче од 120 милиметара из каквог је била испаљена смртоносна граната.

Шкрба је одбацио и оптужбу да је са положаја његове јединице испаљен снајперски метак који је 19. децембра 1992. ранио трогодишњу Анису Питу, док се играла на трему своје куће у сарајевском насељу Широкача.

По сведоку, његова чета није имала снајперске пушке, ни обучене снајперисте, а кућа породице Пита није била видљива с њених положаја.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Миодрага Стојановића, Шкрба је тврдио и да је чета под његовом командом пропуштала ка Сарајеву све хуманитарне конвоје.

Тужилац Милберт Шин је, током унакрсног испитивања, цитирајући документе српске војске, доказивао да су минобацачи ВРС били распоређени на положајима са којих су се могле циљати Маркале, на шта сведок није давао конкретне одговоре.

Упитан да ли остаје при исказу са суђења ратном председнику РС Радовану Караџићу да је Армија БиХ била размештена у "искључиво цивилним кућама и објектима", те да је ВРС узвраћала ватру на те циљеве, Шкрба је одговорио потврдно, али је нагласио да "у њима није било цивила".

Младићева одбрана ће следећег сведока пред судије извести сутра.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у седам општина имао размере геноцида и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.