Случај Кертес, како је дошло до застаревања?

Пресуда Вишег суда да је кривица за изношење државног новца на Кипар, за које се терети Кертес застарела подигла је велику прашину. Тужилаштво је најавило жалбу на пресуду, а проверу ко је и зашто погрешио тражи министар правде Никола Селаковић.

Путања судског предмета у случају Михаљ Кертес компликованија је него путања изношења пара на Кипар.

Првостепена пресуда којом је Михаљ Кертес осуђен на осам година затвора донета је у децембру 2010. године.

Апелациони суд је две године касније смањио казну на шест и по година и потвдио пресуду.

Наредне године Врховни касациони суд укида пресуду и враћа Апелационом на поновно одлучивање, који је враћа првостепеном суду. Уз захтев да се провери да ли је дело застарело.

У новом суђењу које је почело у децембру 2013. а завршено јуче кривица се није доказивала, јер је утврђена застарелост. Виши суд се одмах огласио појашњењем - како је донета пресуда два и по месеца након што је предмет застарео.

"Приликом доношења првостепене пресуде 27. децембра 2010. године, суд је у оквиру чињеничног диспозитива утврдио да је окривљени нанео штету буџету тадашње Савезне Републике Југославије, у износу од преко милион и петсто хиљада динара", наведено је из Суда.

С обзиром да у пресуди не пише да је себи прибавио корист, осуђен је за основни облик злоупотребе за које је прописана казна до пет година, а такво дело застарева за десет. На ту одлуку тужилац није уложио жалбу.

Професор Правног факултета Милан Шкулић каже да свака странка, има право улагања жалбе и да то важи и за тужиоца и за функцију одбране. Међутим, каже да нема свака странка дужност да уложи жалбу.

"Тужилац по правилу улаже жалбу, поготово ако је незадовољан казном, али може се претпоставити да тужилац није сматрао да је казна неадекватна, па се није жалио", објашњава Шкулић.

У тексту оптужнице и пресуде пише да је утврђено да је Кертес неовлашћено - без правног основа, давао новац, поименице тачно утврђеним правним и физичким лицима, а пресизирани су износи и датуми примопредаје. Како пише у оптужници, тај новац Савезној управи царина ни буџету никада није враћен.

Да је Кертес осуђен за то дело, према кривичном закону - релативна застарелост могла би да наступи у року од 15, а апсолутна у року од 30 година од извршења.

О тренутку застаревања морао би да води рачуна судија који води поступак, и то док траје главни претрес, објашњавају правници.

"Али свако може да погреши, то је једно објашњење, друго је да се можда другачије рачунало време, судија може да има и другачије мишљење везано за рачуњање рокова. Али по правилу је то релативно једноставно, по правилу није тешко израчунати рокове и видети колико је времена прошло", каже Шкулић.

На ослобађајућу пресуду Тужилаштво је најавило жалбу. Рок је 15 дана од изрицања пресуде.