Беара: Полиција РС крива за геноцид

Сведочећи на суђењу Радовану Караџић пред Трибуналом у Хагу, бивши пуковник Војске Републике Српске Љубиша Беара оптужио је полицију РС за стрељање хиљада Муслимана после пада Сребренице у јулу 1995. године.

Беару, тадашњег начелника за безбедност Главног штаба ВРС, Трибунал је 2010. неправоснажно осудио на доживотни затвор због геноцида над око 7.000 сребреничких Муслимана које су српске снаге убиле у данима пошто су 11. јула 1995. заузеле Сребреницу. Тадашњи председник РС и врховни командант њених оружаних снага - војске и полиције - Караџић (68) такође је оптужен за сребренички геноцид.

Током унакрсног испитивања, Мелиса Пак подсетила је сведока да је, по пресуди, он "дао директно наређење" и "оркестрирао" спровођење убилачког плана после пада Сребренице.

"Врло се добро сећам да је (на суђењу) био приказан један телеграм начелника Центра јавне безбедности Зворник Драгомира Васића, где он каже да је МУП преузео задатке од војске - да је опколио и ликвидирао 8.000 Муслимана... А то сам после ја био, а не Васић", одговорио је Беара.

Беара је тврдио да је Васићева депеша била "у спису предмета" и да се "на неки чудни, волшебни начин изгубио, па сам, чини се, ја постао Васић".

Сведок је изјавио и да "уопште не прихвата" налаз из пресуде да је имао "геноцидну намеру" - да сребреничке Муслимане потпуно или делимично уништи као етничку групу: "То је тако написано, али то није како је било у то време. Ми смо подастрли те доказе, међутим, опет кажем, на неки волшебан начин све оно што смо ми представили, то је нестало, а због чега и зашто стварно не знам".

Износећи алиби да је 13. и 14. јула био у Београду, Беара је оповргавао да је у то време имао било какво сазнање о злочинима над сребреничким Муслиманима: "Ја у то време нисам могао да знам ништа, јер нисам ни био на терену... Наравно да сам био у Београду".

На питање тужитељке Пак да ли пориче и да су "хиљаде мушкараца систематски убијене" после пада Сребренице, Беара је одговорио: "Како могу да поричем страшне ствари које су се догодиле у том грађанском рату, верском рату. То је проклетство, а не ратовање и то је страшно, ужасавајуће. Али, на неки волшебни начин, све је то натоварено на леђа три човека из службе безбедности ВРС, на људе који нису имали овлашћења, нити су имали потчињене неке убице или војнике спремне да убијају".

Беара је сведочење, по обавезујућем налогу суда, започео 17. децембра прошле године. Већи део тог исказа био је затворен за јавност, пошто је Беара одбио да одговори на два Караџићева питања, како не би оптужио самог себе.

Караџић је тада Беару питао да ли га је икада, као врховног команданта, усмено или писмено обавестио "да ће заробљеници из Сребренице бити стрељани; да се стрељају или да су стрељани", као и да ли је о томе икада написао или прочитао било какав документ.

Беара је одговорио иза затворених врата, пошто су га на то обавезале судије, уз гаранцију да његови одговори неће бити употребљени против њега.

На Караџићево питање да ли су током рата у БиХ икада разговарали, Беара је тог дана одговорио: "Виђали се јесмо, али мислим да никада нисмо разговарали".

Исказе у Караџићеву одбрану данас су дала још два сведока - Чедо Шиповац и Миладин Недић.

Караџић ће одбрану наставити сутра. Оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.