Сведок: Армија БиХ гранатирала децу у Сребреници

У наставку исказа у одбрану Радована Караџића у Хашком трибуналу, бивши муслимански војник је изјавио да је Армија БиХ 1995. у Сребреници испалила гранату на муслиманску децу која су играла фудбал.

Заштићени сведок КW-12 тврдио је да је то учињено пошто је из Сарајева, од Алије Изетбеговића, стигла депеша да се "нешто уради" да би се НАТО привукао на страну Армије БиХ.

Сведок је рекао да је напад који се догодио "два-три месеца пре пада Сребренице одмах био приписан четницима".

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, Караџић оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана пошто је 11. јула 1995. Војска РС заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Понављајући да су га власти у Сарајеву после рата прогањале и претиле му смрћу, јер је говорио истину о збивањима у Сребреници, сведок је тврдио да су му 1997. Изетбеговић и поглавар Исламске заједнице у БиХ, реис-ул улема Мустафа Церић "дали 50.000 марака... да не постојим ја ту више у Босни и да идем живети у другој земљи".

У унакрсном испитивању тужилац Мелиса Пак сугерисала је да је КW-12 "сведок о свим теоријама завере које су се могле прочитати у новинама".

"Да, то питање треба да поставите првим трима женама 'Мајки Сребренице' и Странки демократске акције Сујелмана Тихића и Бакира Изетбеговића - како они знају боље шта је било од нас који смо били тамо", одговорио је сведок.

Тужилац је низом питања сугерисала да је КW-12 - док је био у затвору у БиХ - помно пратио суђења у Хагу и Сарајеву, жудећи да се појави као сведок на било којем од процеса - Младићу, Шешељу, Караџићу, Орићу - како је рекао Караџићевим истражитељима.

Одговарајући неповезано, емотивно и повремено тешко разумљиво, сведок је понављао да су му истражитељи из тужилаштва у Сарајеву и агенције СИПА претили да "не сме говорити" о ономе што је доживео у Сребреници и Кравици, а посебно не о улози команданта Армије БиХ у Сарајеву Насера Орића.

Тврдио је и да су били организовани покушаји његовог убиства: "Живот сам 'алалио', само сам хтео да ме што пре овде доведу".

У главном исказу, сведок је јуче тврдио да српски полицајци који су пред судом у Сарајеву осуђени за убиство 1.000 муслиманских заробљеника у Кравици 13. јула 1995, нису били на месту злочина и да их је он видео у оближњем селу Сандићи.

Када је у задрузи у Кравици, где су га довели српски војници као заробљеника, чуо прве рафале, КW-12 је, како је изјавио, побегао кроз прозор.

На тврдњу тужиоца да "нико није желео да га позове за сведока", КW-12 је одговорио негативно.

Тужилац је казала и да је "чиста фантазија" сведокова прича о претњама, а сведок је узвратио да га заступница оптужбе "прави будалом", док му "глава виси" о концу.

Веродостојност сведока, тужилац Пак рушила је и цитирајући психијатријски налаз из процеса вођених против тог сведока, по којем је КW-12 "тупа... неуротична... пасивно-зависна... неинтегрисана и незрела особа". Сведок је одговорио да "то први пут види".

Тужилац је тврдила да је вероватно сведок лагао и описујући како му је једна особа убила мајку и сина кога је она држала у наручју, док су он и његов отац посматрали. "Не желим о овоме да расправљам", повишеним гласом узвратио је КW-12 из чијег се истрзаног исказа могло закључити да је убици опростио.

У наставку суђења, Караџић је као сведока пред судије извео Владимира Матовића који је током рата у БиХ био саветник тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића.

Започети исказ, Матовић ће наставити сутра.