Службеница сведок против Младића

У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, службеница Тужилаштва Дора Сокола пренела је данас судијама шта је Младић својим браниоцима рекао у паузи заседања, средином фебруара ове године. Те Младићеве речи, тужиоци сматрају доказом против њега. 

Сокола, којој је хрватски матерњи језик, посведочила је да је 18. фебруара, за време паузе у исказу жртве силовања, заштићене сведокиње РМ-048, на затвореној седници, чула Младића како браниоцима гласно каже: 

"Бранко, је ли Селмо жив? Меша Селимовић, његова муслиманска породица... извукао сам их из Мостара... Ово је све тачно (машући папиром), поносан сам на њих... Шта, у п...у материну, хоће једна муслиманска... Питај је за Цицму, добар је ратник био, погинуо код Трнова... Је ли је он силовао?  Или потпуковник Миљковић, је ли је он силовао?... Власеницу... Ћифин зет и његова кћерка Весна... били су у Бечу, дошли су из Македоније, тражили су ми да извучем Македонце из Сарајева".

По ономе што се данас чуло у судници, тужиоци тврде да је папир којим је Младић махао, рекавши да је "све ово тачно", део изјаве сведокиње РМ-048, или пропратног доказног документа.

Сокола је изјавила да је Младићеве речи записала на енглеском, а потом превела на "босански-хрватски-српски". У тренутку када је Младић то рекао, у судници нису биле ни судије, ни сведокиња РМ-048.

Да прати и запише шта Младић говори током паузе у сведочењу "осетљиве сведокиње с осетљивом причом", Соколи је, према њеним речима, наложила тужитељка Максин Маркус.

Младић је наведене реченице изговорио "веома гласно", док се, на крају паузе, враћао у судницу, казала је Сокола.

Бранилац Миодраг Стојановић сугерисао је, у унакрсном испитивању, да је све што је Младић рекао у судници било упућено члановима тима за његову одбрану и да је та комуникација, по правилима суда, поверљива и привилегована.

Стојановић је питао сведокињу да ли јој је тужитељка Маркус, дајући јој задатак, рекла и да је комуникација оптуженог с адвокатом поверљива.

"Добила сам задатак и обавила га. На то ми није било указано у то време", одговорила је Сокола.

Сведокиња је потврдила да је Младић говорио свом браниоцу Бранку Лукићу и другим члановима тима за одбрану који су били присутни. Прва Младићева реченица, протумачила је Сокола, односила се на покојног писца Мешу Селимовића.

О томе шта је још Младић, 18. фебруара, изговорио током друге судске паузе, средином септембра сведочила је још једна службеница тужилаштва, Марија Карал. Она је, међутим, судијама пренела шта је Младић рекао на делу седнице затвореном за јавност.

Младићеви браниоци улажу жалбу

Сматрајући недопустивим да се као доказ прихвати поверљива комуникација оптуженог са одбраном, Младићеви браниоци најавили су тада да ће уложити жалбу на ту одлуку расправног већа.

С друге стране, став је тужилаштва, који је раније у судници изразио тужилац Дермот Грооме, да се Младић одрекао поверљивости комуникације, тиме што се браниоцима обраћао прегласно.

Током сведочења РМ-048, које се, 18. фебруара, одвијало иза затворених врата, судије су, иначе, Младића одстраниле из суднице, чуло се током исказа Соколе и Карал

Председавајући судија Алфонс Ори прецизирао је, на крају данашњег заседања, да очекује да ће тужилаштво извођење доказа против Младића завршити у новембру.

По списку које је Тужилаштво објавило, остаје да се саслуша још 12 сведока, већином вештака. Доказни поступак Тужилаштва, међутим, биће званично проглашен завршеним тек почетком јануара идуће године, пошто судије одлуче о преосталим поднесцима и документима.

Према плану расправног већа, како је рекао судија Ори, расправа о Младићевом захтеву за ослобађање на половини суђења - ако га одбрана буде поднела - биће одржана "крајем јануара или почетком фебруара" 2014.

Одбрана би, отприлике у исто време, требало да буде спремна да започне извођење својих доказа, назначио је председавајући судија.

Суђење Младићу биће настављено сутра, исказом следећег сведока оптужбе.

Ратни командант Војске Републике Српске, генерал Младић (70) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.