Тужилаштво: Неодржива теза о саботажи

Тужиоци на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу доказивали да је неодржива тврдња вештака одбране за балистику Зорице Суботић да су две експлозије на пијаци Маркале у Сарајеву, 1994. и 1995. године биле инсцениране.

Током унакрсног испитивања, Суботићева је, међутим, остала при исказу да, на основу анализе трагова, није могуће да су на пијацу пале минобацачке гранате које је испалила Војска Републике Српске, како је наведено у оптужници.

Караџић (67), који је у то време био председник РС и врховни командант њене војске, оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

По оптужници, ВРС је 5. фебруара 1995. године на Маркале испалила гранату која је убила 66 и ранила више од 140 грађана. Смрт 43 особе и рањавање 75 грађана испред пијаце, 28. августа 1995, такође је, по оптужници, изазвао минобацач ВРС.

У осврту на тврдњу Суботићеве да је на Маркалама фебруара 1994. године, могла експлодирати мина коју је на тло подметнуо и потом са даљине активирао "високо организовани тим за саботажу", тужилац Фиргал Гејнор питао је да ли то значи да је експлозив морао бити подметнут под углом који би указивао да је граната долетела с положаја ВРС.

"Да, онај ко је припремио тај инцидент, добро се припремио... Скоро све је тачно урадио, али је учинио неколико пропуста", одговорила је Суботићева.

Тужилац јој је на то предочио да на месту експлозије нису нађени трагови ни сатног механизма, ни даљинског управљача за активирање, а Суботићева је узвратила да се и не може наћи "свака ситница".

Суботићева: Филм доказује саботажу

Упитана да ли тврди да су на пијацу, после експлозије, подметнута тела која су затим грађани пребацили у болницу и да се то све десило за "15-20 минута", пред телевизијским камерама, сведокиња је одговорила: "Тако је!", додавши да то доказује и филм с лица места.

Заступник оптужбе приказао је затим тај филм, на којем се виде жртве с тешким ранама и много крви, уз хаотичну евакуације рањеника.

Тужилац је затим питао сведока како су по њој нека тела завршила на местима где су снимљена и да ли их је донео "добро организован тим за саботажу".

Суботићева је, понављајући да су тела "вероватно донесена", рекла да се на филму "види да се испод људи извлаче најлонске фолије и тела остављају ту" и да испод лешева "нема трагова крви који би се очекивали с обзиром на повреде".

Вештак одбране прихватила је сугестију тужиоца Гејнора да то значи да је "тим за саботажу" уочи експлозије дошао до великог броја лешева у цивилној одећи.

Суботић је потврдила да је у експлозији на Маркалама погинуо један број цивила, али је тврдила да је тај број "много мањи" од наведеног у оптужници.

Као један од доказа инсценације, вештак за балистику је навела и вештачку ногу која се види на снимцима, иако је син погинулог Ћамила Бегића раније сведочио да је то протеза његовог оца. Сведокиња је изјавила да су то различите протезе.

У одговору на питање зашто би, поред свих ужасних сцена, "софистицирани тим за саботажу" на Маркале подметао и протезу, Суботић је, признавши да се и она то пита, сугерисавши да је то служило стварању "још мучније слике" у медијима.

Заступник оптужбе је сведокињу подсетио да је у кратеру од експлозије нађен реп минобацачке гранате, на шта је Суботићева узвратила да је тај траг могао бити укопан у асфалт пре или после експлозије подметнуте мине.

Репом је, по њој, накнадно манипулисано да би се поставио под углом који сугерише да је граната била испаљена с положаја ВРС.

Суботићева је остала и при исказу да су се на Маркалама тог дана догодиле две екплозије и да "друга уопште није истражена".

У одговору на питање о томе да ли очекује да суд поверује у тако широку "заверу" да би се ВРС окривила за експлозију на Маркалама, вештак одбране је нагласила да, на основу материјалних трагова, "није било могуће да пројектил долети и експлодира на месту где јесте, а да претходно не удари у кров тезге".

Остајући при сличном закључку који је извела о другој експлозији на Маркалама августа 1995. године, Суботић је тврдила да је гранату морао снимити специјални радар Унпрофора, уколико је долетела с положаја ВРС на већој удаљености од пијаце.

Ако је граната долетела из близине, односно с положаја Армије БиХ - на шта, по сведокињи, указују материјални трагови, попут плитког кратера - неко би морао чути детонацију при испаљењу.

Суботић је сугерисала да је минобацачку гранату на улицу испред Маркала неко могао бацити са оближње зграде.

При тој сугестији остала је и пошто јој је тужилац Гејнор предочио да би то значило бацити пројектил тежак око 11 килограма с висине од 11 метара на даљину од пет метара и склонити се од његове експлозије, за нешто дуже од секунде.

Караџић који се брани сам, сутра ће додатно испитивати Зорицу Суботић.

Бивши председник РС оптужен је и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, између 1992 и 1995. године.