Симовићу одложенo изрицање пресуде

Припаднику земунског клана Александру Симовићу одложена је пресуда за убиство Зорана Вукојевића Вука до саслушања Луке Бојовића и Владимира Милосављевића, одлучено у Специјалном суду у Београду.

Бојовић и Милисављевић требало би да сведоче о умешаности Сретка Калинића у убиство Вукојевића. Они се налазе у екстрадиционом притвору у Шпанији и чекају изручење Србији, али пошто се против њих и у Мадриду воде кривични поступци, датум њиховог изручења није известно у скорије време.

Специјални суд је зато саопштио да ће накнадно одлучити како ће саслушати Бојовића и Милисављевића, да ли ће то урадити видео линком или неким другим видом међународне правне помоћи.

Бојовић је наводно стао на чело "земунског клана" после смрти Душана Спасојевића и пружао уточиште и помоћ одбеглим припадницима те групе након убиства премијера Зорана Ђинђића.

Симовић је оптужен за тешко убиство из освете и користољубља, јер је Вукојевић, који је био шеф обезбеђења вође "земунског клана" Спасојевића, после убиства премијера Ђинђића, пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус сведока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против "земунског клана".

Његово сведочење је довело до откривања и доказивања кривичних дела која су починили припадници земунске групе, али је изазвало и мотив за њихову освету, сматра Тужилаштво за организовани криминал. 

Симовићу је суђење одржано у специјалној судници Окружног затвора из безбедносних разлога, где је доведен из пожаревачког затвора "Забела" где издржава вишедеценијске казне због девет убистава и три отмице која је извршио као припадник "земунског клана", као и због учешћа у убиству премијера Ђинђића.

Александар Симовић оптужио Калинића 

Симовић је током суђења негирао кривично дело и за ту ликвидацију оптужио Сретка Калинића, такође припадника "земунског клана".

У стану у коме је ухапшен Симовић пронађени су револвер "Смит и Весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за "магнум" 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

"Калинић је тврдио да су наводно Милош Симовић, Лука Бојовић и Владимир Милисављевић причали њему о томе да је Александар Симовић био сyизвршилац овога дела. Ни један једини доказ, чињеница или околност не указује на то, па је онда суд узео да провери њихове исказе", објашњава Симовићев адвокат Желимир Чабрило. 

Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб с Јединицом МУП-а Србије за заштиту сведока, после чега је изашао из програма заштите.

Према оптужници, Симовић, који је у то време био у бекству, заједно са Зораном Повићем Повом и више НН лица, сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну где су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид.

Ту му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из "магнума" калибра 357 мм и погодио га у пределу главе груди и врата.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар где је преминуо.