Тужилаштво: Караџићева кривица доказана

Захтев Радована Караџића да буде ослобођен требало би да буде одбачен, јер је његова кривица за геноцид, како сматра тужилаштво, доказана. Тужиоци су зато позвали судије да одбаце Караџићев захтев.

Пошто је саслушало аргументе тужилаштва, расправно веће ће одлуку о Караџићевом захтеву за ослобађање саопштити 28. јуна, најавио је председавајући судија О Гон Квон.

Бивши председник Републике Српске оптужен је у 11 тачака, за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање војника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.

Као неоспорни политички вођа и врховни командант војске босанских Срба, Караџић је, како је нагласио тужилац Алан Тигер, покушао да насилно створи "етнички чисту" српску државу са "што је мање могуће непријатеља", односно Муслимана и Хрвата, у њој.

Тужилац је рекао да су снаге под Караџићевом контролом у том циљу до јесени 1992. године прогнале стотине хиљада несрпских цивила са 70 одсто територије БиХ, коју је он сматрао српском. Главни стратешки циљ босанских Срба - одвајање од друга два народа - у 20 босанских општина испуњен је, према оптужби, масовним убиствима, депортацијом, незаконитим притварањем, мучењем, безобзирним разарањем и другим злоделима.

"Доказано је да је у Сребреници почињен геноцид и да је оптужени у њему учествовао као врховни командант српских оружаних снага, с намером да Муслимане делимично уништи као етничку групу", нагласио је заступник оптужбе.

Како је рекао, Караџићево наређење да се у јулу 1995. заузме Сребреница било је "врхунац његових покушаја да етнички очисти источну Босну" које је почео још у јесен 1992.

Караџић је оптужен за геноцид над више од 7.000 сребреничких Муслимана које је ВРС стрељала у данима пошто је заузела ту енклаву, 11. јула 1995.

Тужилац: Караџић знао за Сребреницу

Тужилац Тигер одбацио је као "лажну" тврдњу оптуженог да није знао за догађаје у Сребреници, указујући да је као врховни командант редовно добијао извештаје од своје војске о операцији.

Као пример, тужилац је навео да је Караџић знао за прво масовно убиство око 1.000 сребреничких Муслимана које су његове снаге починиле у селу Кравица, два дана по заузимању енклаве.

Караџићев цивилни повереник Мирослав Дероњић наредио је да жртве буду покопане у масовну гробницу, а сутрадан се састао са председником РС, рекао је Тигер.

Према његовим речима, Караџић је наредио и да 13. јула 1995. хиљаде Муслимана заробљених око Сребренице буду пребачене у Братунац, одакле су сутрадан одведени на више локација у околини Зворника где их је ВРС систематски погубила.

За наређење да се заробљеници побију знао је цео командни ланац ВРС на чијем је челу био Караџић, а операција је спроведена као било која друга, рекао је Тигер, напомињући да је "Караџић покушавао да прикрије масовно убиство и прогон, а то чини и сада".

Оповргавајући тврдњу оптуженог да су хиљаде муслиманских жена, деце и стараца напустиле Сребреницу добровољно, тужилац је цитирао Караџићеву наредбу из марта 1995. да ВРС за цивиле у енклави "створи неподношљве услове тоталне несигурности без наде у живот и опстанак у енклави", што је војска и учинила.

Рекавши да је Караџић био "опседнут геноцидом", Тигер је тврдио и да је извео довољно доказа да је председник РС одговоран за геноцид над Муслиманима и Хрватима у још седам босанских општина, у којима су "хиљаде" убијене, а десетине хиљада протеране.

"Убијање било рутина"

"Доказано је да су хиљаде и хиљаде несрба узете за мету у циљу уништења, а не само протеривања", рекао је тужилац, наводећи пример Зворника где је систематски убијено око 2.000 муслиманских мушкараца и логоре код Приједора, попут Омарске у којој је "убијање било рутина" или Трнопоља из којег је 200 заробљеника одведено на планину Влашић и убијено у августу 1992.

Тигер је назначио и да докази неоспорно потврђују да је војска чији је Караџић био заповедник дуже од три године подвргавала становништво Сарајева "кампањи терора" насумичним гранатирањем и снајперисањем. "Докази показују да је Караџић управљао том кампањом у сврху остварења својих циљева", иако је био свестан последица, рекао је тужилац.

Сажимајући исказе сведока, Тигер је подвукао да ти напади нису имали никакав војни циљ и сврху, него су њима цивили "колективно кажњавани" за офанзиве Армије БиХ или одбијање владе у Сарајеву да прихвати мир под условима Срба.

Како је рекао један од сведока, Караџић и командант ВРС Ратко Младић "држали су омчу око врата Сарајева, коју су затезали или попуштали" по својој вољи. Насупрот својој тврдњи, Караџић је ускраћивао цивилима у Сарајеву храну, струју, гас, користећи то као средство притиска на власт у граду, додао је тужилац.

Тигер је одбацио и тврдњу Караџићеве одбране да припадници Унпрофора које су Караџићеве снаге у јуну 1995. узеле за таоце заправо били заробљени као борци, зато што су се УН ставиле на страну босанских Муслимана.

Пошто расправно веће идуће недеље саопшти одлуку о Караџићевом захтеву за ослобађање, процес ће бити настављен 16. октобра када ће бивши председник РС, који се брани сам, започети своју одбрану.

Караџић је у притвору Трибунала у Схевенингену од јула 2008, када је ухапшен у Србији и изручен у Хаг. Прву оптужницу против Караџића, суд је подигао у јулу 1995. Суђење је почело у октобру 2009, а тужиоци су извођење доказа окончали у мају ове године.