Младићева одбрана поново тражи одлагање

Одбрана бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптуженог за геноцид над несрбима у БиХ, поново је затражила да суђење Младићу буде одложено за шест месеци зато што јој тужилаштво још није обелоданило све доказе на шта је по правилима обавезно.

Расправно веће заказало је исказ првог сведока оптужбе за 25. јун, пошто је 16. и 17. маја саслушало уводну реч тужилаштва. Прво сведочење претходно је било заказано за 25. мај, али је одложено, на захтев одбране зато што јој тужилаштво није на време доставило сав доказни материјал.

У данашњем поднеску, Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић затражили су од већа председавајућег Алфонса Орија да поново размотри своју одлуку о почетку суђења зато што још нису добили све доказе које тужиоци намеравају да употребе на почетку суђења. Како тврде, то им је јуче потврдило и само тужилаштво.

Браниоци су назначили и да им је додатно време потребно и да би у огромном материјалу пронашли документе које могу да искористе у унакрсном испитивању сведока оптужбе.

Оцењујући да је то случај без преседана у пракси Трибунала, Младићева одбрана је нагласила да је у другим процесима, попут врло сличног суђења Радовану Караџићу, "стандард да се ти материјали одбрани доставе и учине доступним три месеца пре првог сведочења".

Браниоци Лукић и Стојановић затражили су, стога, да после поновног разматрања судије одложе почетак доказног поступка тужилаштва за шест месеци.

Оптужница генерала Младића (69) у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата. У две тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина - Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премештање, терорисање и незаконите нападе на цивле и узимање талаца.

Оптужница против Младића усредсређена је на прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ; терорисање становниства Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада; геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници у јулу 1995. и у још седам општина у БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструзним" и "гнусним".

Председавајући судија Ори, у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив. Поред председавајућег Орија из Холандије, чланови расправног већа у процесу против Младића су још судије Кристоф Флиге из Немачке и Баконе Молото из Јужне Африке.

Током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 сведока, од којих ће се само 148 појавити у судници. Исказ већине сведока - који су веће сведочили на другим суђењима пред Трибуналом - биће, ради уштеде времена, уведене у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци ће их затим унакрсно испитивати.

Само седам сведока исказе ће дати "уживо". За извођење доказа, тужиоци имају на располагању 200 радних сати. Прву оптужницу против Младића, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја 2011. године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, изручен је Трибуналу.