Тужилаштво: Доживотне казне за Станишића и Жупљанина

Тужиоци Међународног трибунала у Хагу затражили су да бившим високим полицијским званичницима Републике Српске Мићу Станишићу и Стојану Жупљанину буде изречена казна доживотног затвора због прогона Муслимана и Хрвата у БиХ 1992. године.

Ратни министар унутрашњих послова РС Станишић и начелник регионалне полиције у Бањалуци, Жупљанин, оптужени су за убиства, прогон, мучење и истребљење Муслимана и Хрвата у БиХ од априла до децембра 1992.

Тужитељка Џоана Корнер је оценила да је казна доживотног затвора "једино примерена" за оптужене који су 1992. одлучили да "противно својој дужности да заштите грађане" несрпске националности одлучили да учествују у прогону тих истих грађана.

"Они су урадили управо супротно од оног што им је била дужност", указала је Корнер.

Станишић и Жупљанин били су, како је нагласила, "потпуно посвећени" удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Муслимана и Хрвата са великих делова територије БиХ, који би, по плану, ушли у нову српску државу.

Оптужени су "учинили све што је било у њиховој моћи да тај подухват спроведу", рекла је заступница оптужбе, која је јуче у завршној речи ту улогу Станишића и Жупљанина назвала "кључном".

Описујући убиство око 200 муслиманских заробљеника на превоју Корићанске стијене на планини Влашић, 21. августа 1992, тужитељка је подвукла да тај злочин "обједињава" све друге наведене у оптужници зато што су жртве су били Муслимани из села у околини Приједора које су српске снаге напале и освојиле, а мештане затим затвориле у логоре у околини града.

Цитирајући једног од преживелих, Корнер је описала да су муслимански заробљеници били пребачени у логор Трнопоље, а месец касније аутобусима упућени ка Травнику. Пошто су их у аутобусима опљачкали, припадници "интервентног вода" приједорске полиције су заробљенике на Корићанским стијенама извели, наредили им да клекну на ивици амбиса и стрељали, рекла је тужитељка.

Један од вођа тог одреда, Дарко Мрђа, пред Трибуналом је признао кривицу за масовно убиство на Корићанским стијенама и осуђен је на 20 година затвора.

Корнер: Починиоци нису кажњени

Премда су били одмах обавештени о злочину, Станишић и Жупљанин нису учинили ништа да се починиоци ухапсе и казне, упркос томе што су лако могли сазнати ко су они, тврдила је заступница оптужбе.

Да је било опште познато шта се догодило и ко су починиоци, Корнер је доказала наводима из депеше официра Војске РС који је надређене известио да је "почињен геноцид" и да је у томе "учествовао један број полицајаца". Војсци су исказе о томе дали и преживели који су били пребачени у болницу у Бањалуци, додала је Корнерова.

По речима тужитељке, Жупљанин је злочин идућег дана прокоментарисао речима: "Неке будале направиле глупост", што је била "непримерена реакција" начелника чија је "полиција масакрирала 200 људи".

Уместо на хапшење починилаца, Жупљанин је пажњу усмерио на уклањање тела жртава из тешко приступачног амбиса, рекла је Корнер, сугеришући да је то учинио како злочин не би привукао пажњу међународне јавности.

По тужилаштву, Станишић је, као министар унутрашњих послова, десет дана касније наредио истрагу, али није ни покушао да инсистира на њеном спровођењу.

Једино што је Жупљанин потом учинио било је да, почетком септембра, тужилаштву у Бањалуци поднесе кривичну пријаву против непознатих починилаца, иако је знао да су они припадници приједорског вода.

"Пошто је тужилаштво наложило додатне истражне радње, ни Станишић, ни Жупљанин ништа више нису учинили", указала је Корнер.

Она је сугерисала да је до злочина на Корићанским стијенама дошло по обрасцу које су снаге босанских Срба, укључујући и полицију, примењивале у прогону несрба са територија које је српско вођство прогласило својим.

По обрасцу који је тужитеља изложила, прво су била нападнута муслиманска села у околини Приједора, а "цивили гранатирани". Муслимански мушкарци били су незаконито притворени у логор, а потом у циљу прогона аутобусима пребачени ка подручју под контролом власти у Сарајеву, али су их на Влашићу напречац побили полицајци под контролом Станишића и Жупљанина који су пропустили да казне починиоце.

Завршну реч сутра ће изложити одбрана првооптуженог Станишића.

Суђење Станишићу и Жупљанину у Хагу је почело 14. септембра 2009. Станишић се добровољно предао Трибуналу марта 2005, а до почетка процеса и више пута током суђења био је на привременој слободи у Србији.

Власти Србије ухапсиле су Жупљанина јуна 2008. у Панчеву и изручиле га у Хаг.