Давинић негира кривицу

Суђење актерима афере "Панцир", некадашњем министру одбране СЦГ Првославу Давинићу и још двојици официра после две и по године паузе почело је из почетка. To je трећи покушај суђења пред новим судским већем Вишег суда у Београду.

Давинић, као и двојица официра војске СЦГ, Јовица Вучковић и Милун Кокановић, поново су негирали оптужбе да су злоупотребили службени положај склапањем уговора штетног по државу, вредног 176 милиона евра, између фирме за производњу војне опреме "Миле Драгић" и Војске СЦГ 2005. године, истичући да су све радили у складу са законом.

Оптужница Вишег тужилаштва против њих промењена је у оптужни предлог, а на данашње суђење није дошао тужилац који, по новом закону, није обавезан да присуствује главном претресу.

Давинић је суду приложио доказе у прилог својим тврдњама да је као тадашњи министар одбране СЦГ у процесу реформе војске био надређен Генералштабу и имао овлашћења да закључи уговор о набавци војне опреме.

Према његовим речима, само копненој војсци у то време било је потребно 40.000 шлемова и 12.000 панцира.

Куповина неопходне опреме за оружане формације била је планирана из ванбуџетских средстава која је требало да се обезбеде продајом војне имовине, рекао је Давинић подсећајући да је он био и у Управном одбору Фодна за реформу оружаних снага.

Војна и државна тајна

Доказни поступак на првом суђењу одвијао се без присуства јавности, пошто је суд оценио да је то неопходно ради заштите поверљивости података које би сведоци могли да изнесу у вези са наоружавањем војних снага, а који су проглашени војним и државним тајнама.

Тужилаштво терети Давинића да је искоришћавањем службеног положаја, власнику предузећа "Миле Драгић" прибавио корист у виду добијања посла снабдевања Војске СЦГ војном опремом – 60.000 шлемова и исто толико заштитних прслука, у укупној вредности 176 милиона евра, на основу два уговора о куповини заштитне балистичке опреме, који није у интересу државне заједнице СЦГ.

У оптужници је наведено да о том послу није обавестио тадашњег начелника Генералштаба Драгана Паскаша, да је набавка у количини и вредности била изразито у нескладу с потребама војске и финансијским могућностима државе, да за њу није било финансијских средстава и да није прошла неопходну процедуру.

Наводи се и да је начелнику Сектора за материјалне ресурсе, другооптуженом Кокановићу, наредио да закључи спорне уговоре, што је овај и урадио и наложио свом подређеном, пуковнику Миловану Андрићу, да потпише уговоре са Драгићем.

Раздвајање поступка 

Уговори су потписани 25. августа 2005. године, али их је Савет министара СЦГ поништио убрзо по избијању афере.

Према власнику истоимене фирме Милету Драгићу поступак је раздвојен на почетку суђења и прослеђен Општинском суду у Зрењанину, који га је ослободио оптужби.

Према ставу Војног одељења Окружног суда у Београду, та кривична дела по месту извршења, као и због тога што Драгић нема статус војног лица, ни месно ни функционално не спадају у надлежност Војног одељења Окружног суда у Београду.

Поводом спорних уговора, Републичко јавно правобранилаштво поднело је Трговинском суду у Београду тужбу за поништење уговора, али је суд тужбени захтев одбио као неоснован.

Виши трговински суд је, одлучујући по жалби правобранилаштва, поништио првостепену пресуду, којом је држава била обавезана да испуни уговор о куповини опреме, односно да преузме опрему и фирми чији је власник Миле Драгић плати 176 милиона евра, и наложио ново суђење.