Милан Милутиновић помиловао Бојовића

Некадашњи председник Србије Милан Милутиновић помиловао је 2000. године Луку Бојовића који је био осуђен на затворску казну од три месеца због напада на полицајца средином деведесетих година.

Према казненој евиденцији у коју је Танјуг имао увид, Бојовић је био осуђен 1996. године у Петом општинском суду у Београду условно на три месеца, с роком провере од годину дана.

Међутим, ту одлуку Окружни суд је 1998. преиначио и осудио га на ефективну затворску казну од три месеца, усвојивши жалбу тужилаштва.

Тадашњи Врховни суд Србије годину дана касније одбио је захтев Бојовићеве одбране за ванредно ублажавање казне, која је потом поднела молбу за помиловање председнику Србије.

Милутиновић је 1. фебруара 2000. године потписао одлуку о помиловању, којом је Бојовићу казну затвора заменио условоном осудом.

Тако је Бојовић звани Пекар, избегао служење затворске казне под условом да у наредне четири године не изврши ново кривично дело.

У казненој евиденцији Бојовића налази се и податак да је почетком 2001. био осуђен на шест месеци затвора због недозвољеног ношења оружја.

После правоснажности пресуде требало је да оде на одслужење те казне, али то није учинио, па је за њим 2005. године расписана интерна потерница, према којој никад није ухапшен, а казна на коју је осуђен застарела је 14. маја 2006.

Богат криминални досије 

Бојовић је наредне године у октобру ухапшен под сумњом да је скривао "одбегле чланове 'земунског клана'", али како за то није било доказа оптужен је само за недозвољено држање оружја и седам месеци касније у априлу 2008. осуђен на 15 месеци затвора, после чега је пуштен из притвора да се брани са слободе.

Још један поступак због фалсификовања личних исправа вођен је против Бојовића пред Првим општинским судом, који је због његовог бекства био у прекиду.

Бојовићу се губи траг у јуну 2010. године после хапшења одбеглих "земунаца" Сретка Калинића и Милоша Симовића.

У септембру 2010. против њега је подигнута оптужница Тужилаштва за организовани криминал која га описује као наследника убијених вођа "земунског клана" и терети за три убиства и два покушаја убиства, а ухапшен је 9. фебруара у Валенсији и чека се његово изручење Србији из Шпаније.

На терет му се стављају убиства Бранка Јефтовића Јорге, као и покушаји убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока 2004. године.

Такође тражен је и због издржавања казне од 15 месеци затвора због недозвољеног држања оружја и кривичног поступка у Првом основном суду који се против њега води због фалсификовања личних докумената.

Бојовић се доводи у везу и са низом других убистава, међутим кривични поступци за та, али и низ других кривичних дела нису покренути.