Субвенције чувају радна места

На субвенцију привреде Србија троши чак 2,6 одсто буџета, три пута више него земље Европске уније. Из Владе, међутим, одговарају да тиме помажу предузећима да лакше преброде кризу и да се тако чувају радна места.

Један од највећих корисника субвенција, "Железнице Србије", уговориле су ремонт вагона и локомотива за милијарду динара, а рачун ће платити Влада Србије.

Новац из буџета добијају предузећа која неће нико да купи или у којима је приватизација раскинута, као и предузећа са великим бројем радника или важном делатношћу, они који производе највеће губитке и инвеститори који отварају нова радна места.

Ове године из буџета издвојено је нешто више од 54 милијарде динара, што је довољно за изградњу три моста Земун – Борча.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић каже да од јавних предузећа субвенцију добија "Железница Србије" и додаје да искуство развијених показује да се мора субвенционисати рад железнице, јер је она кичма државе.

"Доста предузећа, као што су "ИМТ", "ИМР", "Прва петолетка" добијају углавном мале износе, а новац је углавном намењен за обртна средства, репроматеријал и као помоћ да би се процес производње одвијао несметано", навео је Ћирић.

Највећи део субвенција иде пољопривреди, 20 милијарди динара, а железници 16 милијарди.

Економиста Љубодраг Савић каже да неприхватљиво стање "Железница Србије" и "Јата" показује да се буџетска средства нерационално користе.

Није проблем у давању, кажу економисти, већ у томе што се не контролише ко колико новца добија и за шта га користи.

"Субвенције морају бити унапред дефинисаног плана, да се одобравају транспарентно у складу са одлукама Владе и мора се учинити врло ригорозна контрола ефеката", рекао је Савић и додао да се само на тако може водити даља политика, што је супротно данашњици где министри имају дискреционо право да раде шта хоће.

За реалну слику колико јавна предузећа коштају пореске обвезнике, кажу стручњаци, није довољно гледати само званичне субвенције у буџету.

Немања Ненадић из "Транспарентност Србије" каже да постоје разни видови помоћи попут давања гаранција за задуживање предузећа, помоћи на нижим нивоима власти и на многе друге начине када држава решава активно питање њиховог рада и финансијских губитака.

Из тог разлога не зна се колико држава троши и на која предзећа.

У Комисији за контролу државне помоћи кажу да до следеће године и нове уредбе, нису надлежни да контролишу колико новца из буџета добијају јавна предузећа и фирме од општег економског интереса.