Италија и Шпанија одахнуле

Трошкови позајмљивања, односно камате на обвезнице Шпаније и Италије нагло су данас пали после објаве Европске централне банке (ЕЦБ) да ће интервенисати на тржиштима подршком обвезницама те две државе.

Камата на италијанске обвезнице које доспевају за 10 десет година пала је на почетку данашњег трговања за 0,44 одсто, односно на 5,56 процената, док је одговарајућа стопа шпанских обвезница склизнула за 0,66 одсто на 5,38 процената.

Пораст сумње у могућост Шпаније и Италије да се носе са високим дуговима и њихов неубедљив економски раст, гурнули су цену задужења на више од шест одсто прошле седмице, што је стопа која се сматра дугорочно неодрживом за трећу и четврту највећу привреду еврозоне.

Акције на миланској берзи, такође, су данас порасле, после рекордних падова прошле седмице.

Европска централна банка објавила је да ће "активно спровести" свој програм куповине државних обвезница - један од њених главних инструмената против кризе, који до сада није употребила за Италију и Шпанију.

ЕЦБ је до сада купио обвезнице Грчке, Ирске и Португала за нешто мање од 80 милијадри евра, али је до сада оклевао да се умеша у далеко већа тржишта Италије и Шпаније.

Куповина обвезница подиже њихову цену и смањује притисак на земље које их издају. Међутим, спасавање Шпаније и Италије, на начин на који је то учињено са Грчком, Ирском и Португалом, вероватно би превазишло снаге 17 држава еврозоне.

Аналитичари процењују да ће и пад кредитног рејтинга Америке да се одрази на привреде европских држава, које су чврсто повезане са америчком.

Аналитичари сматрају да ће посебно бити угрожене баш Италија и Шпанија, које је већ погодила економска криза, јавља агенција АП.

Би-Би-Си наводи да ће ускоро бити одржан и хитан састанак Европске централне банке, на којем ће бити донета одлука да ли ће та банка почети да откупљује спољни дуг Италије, како би спречила даље потресе на европском финансијском тржишту.

Италијански премијер Силвио Берлускони и европски комесар за монетарну политику Оли Рен раније су позвали на усаглашавање мера међу чланицама Групе седам, коју чине најразвијеније светске привреде, наводећи да криза мора бити решавана на глобалном нивоу.