Нови струјни удари

Нуклеарна катастрофа у Јапану драматично је уздрмала производњу струје, али и цене. Због економске кризе, екстремних суша и хладноћа и честих непогода, земље се већ суочавају са несташицама. Раст цена је неминован, јер берзе реагују на све промене.

После затварања немачких нуклеарки, цена струје на европским берзама скочила је око 25 одсто. Велике врућине и мањак воде у јулу, поново су усијале берзе.

Мегават-сат је већ прескуп, 55 до 60 евра, а прогнозе су да се та цена може одржати, најдуже годину дана.

"Након тога доћи ће до дефицита и мораће да се праве електране на гас и онда ћемо сви фактички зависити од цене гаса. Ако цене нафте и гаса буду ишле горе ићи ће и цене струје", рекао је Светислав Булатовић, директор трговине струјом у компанији ЕФТ (Energy Financing Team).

"Према неким прогнозама, већ 2013. године, цена гаса биће и 70 евра по мегават-сату", указао је Булатовић.

Анализе указују да ће наредних година са опоравком индустрије, која је кренула у Немачкој, драстично расти и цене струје, чак 40 до 50 одсто. У региону цена мегават-сата је око 50 евра и међу најнижима је у Европи.

Србија не може избећи поскупљење

Ипак, стручњаци упозоравају да ни Србија не може избећи поскупљења струје, али наглашавају да тај процес мора бити постепен.

"То једноставно привреда и грађани неће моћи да прате, али ће цене дефинитивно ићи и ми се морамо спремати као земља и као регион и Европа да живимо са вишим ценама електричне енергије. Скупљи енергети су наша судбина у наредним деценијама", рекао је Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета у Београду.

Недостатак производње струје из немачких нукларки надокнађује рад француских и чешких постројења и већа производња енергије из ветра и сунца.

На Балкану, мањих вишкова има само Бугарска и Босна и Херцеговина, док су Грчка и Мађарска највећи увозници. Стручњаци енергију већ упоређују са храном.

Радојка Николић, главни уредник Бизнис магазина каже да су енергија и храна, два ресурса која у макроекономији имају највеће тенденције раста.

"То је истовремено и профитабилан посао, па онај ко поседује те ресурсе и производе он ће их наплаћивати све више. Ја се бојим да код нас нема довољно свести ни о једној ни о другој потреби", рекла је Николићева.

У Србији тренутно нема ни увоза ни извоза струје. Подмирују се домаће потребе јер је, кажу у ЕПС-у, суша смањила производњу у хидроелектранама, а термоблокови су у ремонту.