Кућни буџет имун на ситна снижења

Редак пример појефтињења у последње време представљају снижење цене хлеба "сава" и шећера. С друге стране, редовна поскупљења, много више утичу на стандард грађана, оцењују стручњаци.

Како се цена шећера само у јулу мењала више пута, интервенција из Робних резерви била је неопходна. Пре тих поскупљења шећер се продавао по цени од 98 до 103 динара по килограму а у јулу од 107 до чак 130 динара за килограм.

Нижа цена шећера, а од недавно и хлеба "сава" неће много утицати на породични буџет сматрају економисти. Четворочлана породица ће, на око 44 килограма шећера колико годишње троши, уштедети тек мање од двеста динара. Кућни буџет оптерећује поскупљење кућне хемије и телефонске претплате.

Економски аналитичар Милан Ћулибрк сматра да било какво појефтињење мање од 20 одсто грађанима ништа не значи.

"Уколико половина плате одлази на основне животне намирнице, свако појефтињење од четири до пет процената је занемарљиво да би осетили већи ефекат", каже Ћулибрк.

Утешно је што цене сезонског поврћа и воћа падају, док цена меса, због новог това, расте. Ипак у септембру би и месо требало да појефтини, процењују у Привредној комори Србије.

Добар род уљане репице и сунцокрета, као и пад цене те намирнице на светским берзама отварају могућност да уље појефтини.

"Постоје и начини и могућности да се снизи цена јестивог уља која је непримерено висока, преко 133 динара у малопродаји. Потребно је ту цену кориговати наниже јер су у питању основи производи који директно утичу на животни стандард", рекао је Војислав Станковић из Привредне коморе Србије.

У првој половини године цене су порасле за око 12,6 одсто. Тако је и од недавно јефтинији хлеб, сада, за 20 одсто скупљи него прошле године. Једини пад цена бележе пољопривредно-прехрамбени производи и то за око један проценат.