Повољни кредити пензионерима

Када су, пре десетак година, у Србију почеле да долазе стране банке, имале су много новца, али су се грађани, због малих плата, постепено задуживали. Потом је уследио модел економског раста који се заснивао на кредитирању потрошње увозне робе који нас је довео до ивице презадужености. Данас, банке имају новац, али немају коме да дају кредите.

Грађани Србије дугују више од пет милијарди евра, предузећа још више. Банке су почеле да се окрећу пензионерима. Рачуница је јасна, сваки трећи динар из буџета или фондова одлази тој категорији становништва.

Банке пензионерима нуде углавном готовинске и робне кредите на краћи и средњи рок, најдуже до три године и 75. године живота.

"Пензионери не припадају богатом слоју становништва. Ипак, у Србији има милион и 700 хиљада пензионера који су дисциплиноване платише и, самим тим, интересантни клијенти", каже Рикардо Параспоро из Банке Интеза.

У појединим европским земљама, према његовим речима, пензионери су најбогатији клијенти, покривени су осигурањем и много се лакше кредитирају.

Иако се мисли да банкари најбоље пролазе у време економске кризе и они почињу да деле судбину економије. Велика конкуренција и ненаплативост кредита, посебно у привреди, све више оптерећују банке.

"Кад погледате да је капитал банака у укупном банкарском сектору око пет милијарди евра и да је профит у банкарском сектору за прошлу годину био нешто више  од 200 милиона евра, то говори да је поврат на капитал био око пет одсто. То значи да су акционари у суштини направили губитак", каже Зоран Петровић из Рајфајзен банке.

Раст извоза светла тачка 

Економисти кажу да Србија може да извуче корист због чињенице да динар није реално јак и да опада ниво кредитирања потрошње. Светла тачка је раст извоза који према неким правилима погодује равномерном економском опоравку земље.

"Када дође до пада увоза, долази и до пада привредне активности у Београду и Новом Саду и обратно, када долази до извозне експанзије смањују се регионалне разлике јер предузећа која су удаљена од ових центара крећу да раде", рекао је Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија.

Законом о фискалној одговорности, Србија је поставила реалан циљ докле може да се задужује. До сада максималну границу задужења нисмо прешли, па би уз ограничење потрошње најзад требало да се окренемо и већем зарађивању.