Субвенције за органску храну

Органска храна у свету се све више тражи. Иако у Србији постоје предуслови за такву производњу, она је тек у зачетку.

Према званичним подацима њоме се бави 80-ак газдинстава, иако се верује да их има више. Да би подстакло органску производњу, ресорно министарство повећало је субвенције.

Породица Возар више од 20 година производи органску храну. На 25 хектара гаји преко 60 врста поврћа. У производњу улажу и до 150.000 евра. Робу за сада не извозе.

Влада Возар из Кисача каже да ако само један дан закасни извоз произвођач може да пропадне, а то је јако велики улог.

"Нашао сам се у производњи за пијаце и маркете. Имамо понуде за извоз за у будуће. Постоји могућност да ћемо извозити али једну или две културе, не могу све извозити", навео је Возар.

И Летићи, који имају 10 пута мањи посед, воће и поврће углавном продају на новосадском тржишту. Иако органска производња захтева много више рада од обичне, јер се не смеју користити пестициди и хербициди, кажу да им то није најтежи посао.

Нада Летић из Ченеја каже да није тешко пласирати робу, једино је проблем наћи семена, препарате који могу да се користе у органској производњи.

Тешко до сертификата

Органски производи доносе и више од 30 процената већу зараду од оних традиционално произведених. Али, то је могуће остварити тек након добијања сертификата, зашта је понекад потребно и неколико година.

Снежана Ољача са Пољопривредног факултета у Београду каже да у периоду конверзије нема производње, то је тежак период за произвођача, падају приноси, нема бонус цену јер то још није сертификовани производ, а губици су му велики и ту мора држава да помогне.

Један од начина да се олакша произвођачима јесу субвенције. Ове године из буџета је за ту намену издвојено 20 милиона динара.

Јелена Милић из Министарства пољопривреде рекла је да се уредбом подржава и биљна и сточарска производња.

"Направили смо разлику између произвођача који су у периоду конверзије и оних који имају сертификовану производњу", навео је Милић.

Према њеним речима, произвођачи који су у периоду конверзије могу да очекују субвенције 40 одсто више у односу на прошлу годину, а они који имају сертификовану органску производњу могу да очекују подстицаје који су 20 одсто виши.

У Европи органска прозводња заузима 9,3 милиона хектара, у Србији званично 3.000 хектара, а незванично 9.000. У то нису урачунате површине са којих се скупљају плодови у природи.

Циљ је да се површине под органском производњом значајно повећају. А како земљиште у Србији није загађено потенцијала за развој и те како има.