Нова правила, старе сумње

Увид у стање у државној каси за идућу годину први је имао Фискални савет. Прве рачунице показују да ће недостајати 75 милијарди динара, како би буџетски мањак остао у планираном оквиру.

Нова фискална правила предвиђају да Влада нацрт Савету предаје у мају, како би он до јесени, када се буџет усваја, био коначан.

Стара бољка, прецењени приходи и потцењени расходи, оно су што најаву буџета за 2012. годину, чини нереалном у очима Фискалног савета. Тај утисак додатно појачава закон по коме би порез на зараде требало да остане општинама.

"Да није било тог закона јаз би био 35 милијарди са овим Законом о финансирању локалне самоуправе додаје се још 40 милијарди и сада треба да прилагодимо или смањимо 75 милијарди", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета.

"Привреда се полако ревитализује сад имамо више извоза и инвестиција а мање увоза и потрошње тако да ће се приходи , порески приходи нарочито од увоза и потрошње смањити", каже Петровић.

Држава је планирала да у наредној години највише уштеди смањењем субвенција, чак 26 милијарди динара, јер процењује да неће бити потребе за антикризним мерама као до сада.

У Савету процењују да ће половина тог новца ипак отићи на субвенције. Шира стручна јавност сматра да би оне морале да се смањују.

"Оне су у Србији близу три одсто БДП-а, њих би требало смањити на 1,5 одсто то су позиције на којима су могуће релативно велике уштеде", каже економиста Милојко Арсић.

Арсић наводи да смо некада трошили и четвртину више него што смо производили па су и приходи од ПДВ-а били већи а сада ће морати да буду мањи. Са друге стране, стручњаци сматрају да су планирани порески приходи прецењени, јер нови модел привредног раста, иако је неопходан, неће повољно утицати на пуњење буџета.

У пројекцији за наредну годину Влада је узела у обзир сва фискална правила, сагласни су у Савету. Остаје да се нађу извори за реализацију тог плана.

Ако се буџетски мањак у идућој години одржи на нивоу планираних милијарду евра, Србија би већ након 2013. могла да рачуна на постепен пад јавног дуга који је тренутно око 40 одсто БДП-а и може да порасте још пет одсто.