Београд враћа новац од легализације

Скупштина града Београда донела је одлуку да се врати новац онима који су платили трошкове легализације до 1. јануара 2010. године и остварили попуст од 60 одсто. За сада се не зна колики је њихов број, али у градској управи кажу да се мора пажљиво спроводити таква мера како савесни грађани не би били кажњени.

Процењује се да је у Србији више од милион нелегално саграђених објеката, а само у београдским општинама на легализацију чека 240.000 објеката.

Они који граде у Србији без потребних дозвола до сада су имали већу корист од локалних самоуправа, којој су ускраћивани приходи за уређење грађевинских земљишта. Нови закон о легализацији оставља могућност општинама да саме одређују попусте, у чему највише предњачи Београд.

"За породичне куће и станове за лица којима је то једина непокретност на територији локалне самоуправе, где је нелегални објекат, остварује се право на попуст од 99 одсто на 25 квадрата, али не више од 100 квадрата. Уклико су стан или кућа већи од 100 квадрата, они имају попуст на тај простор изнад 100 квадрата још 60 одсто", рекао је Предраг Вучић, градски секретар за послове легализације Београда.

Београд има своју логику у попустима, а неки други градови, попут Крушевца, велики део легализације обавили су по старом закону. Они су одобравали попуст од 25 одсто, па је легализовано 600 објеката од 12 хиљада захтева.

"Тачно је да имамо око 12 хиљада захтева за легализацију, али све што је могуће решити у поступку легализације, значи сви решени имовинско-правни односи и заинтересованост, радимо све у рекордно брзом року, па је то и разлог зашто смо имали 600 решених предмета", изјавила је Мирјана Милановић, шеф Одсека за наплату јавних прихода СО Крушевац.

Многи инвеститори који су без потребних дозвола подизали читаве зграде више нису у земљи. Новост је да закон дозвољава власницима да појединачно легализују своје станове, уместо легализације зграда од више хиљада квадрата.

"Имате цела насеља где су људи који су градили нелегалне објекте сами инвестирали у инфраструктуру пута, водовода и канализације. Међутим, ово је шанса да се сви ти њихови трошкови ставе на папир, да се подвуче црта и да се каже колико је ко учествовао у томе и да се покаже колика је надокнада преостала за коришћење", објаснио је Томислав Секулић из Удружења прометника некретнина.

Захтеви за могући повраћај новца од уплаћене легализације подносе се истим службама којима је и упућиван захтев за легализацију.