Ратарска квадратура круга

Замерка пољопривредника који су последњих дана, уместо на њивама, на путевима, јесте та што Министарство пољопривреде мења аграрну политику у тренутку када су радови у пољу на пола пута - сетва је завршена, а жетва је следећи велики посао.

У Министарству објашњавају да је промена неопходна, како би се обезбедило редовно снабдевање тржишта храном, и то по приступачним ценама.

Ове године у Србији је регистровано 440 хиљада пољопривредних газдинстава. Оних који имају више од 30 хектара има осам хиљада, кажу у Министарству. То су они који блокирају путеве, тражећи да добијају субвенције до 100 хектара.

Ратари зарађују и без субвенција, показује рачуница Института за економику пољопривреде.

"Цене инпута крећу се до 800 евра по хектару пшенице и до 1.000 евра када је реч о кукурузу. То су калкулације које не узимају у обзир рад на великим површинама, са високом продуктивношћу и тешком механизацијом, високим учинцима и малим учешћем радне снаге", каже професор Небојша Момировић са Пољопривредног факултета из Београда.

У том случају, трошкови су мањи, а зарада већа. Рачуница Института показује да је, ако је просечан принос шест тона пшенице по хектару, чиста зарада ратара 1.000 евра. Ако се узгаја кукуруз, уз принос од осам тона по хектару, зарада је 750 евра. Све то, под условом да не падну цене тих култура.

Међутим, рачуница ратара је другачија. "Рачуница ни близу није тачна, има ту пуно трошкова који нису укључени, стављен је принос који је висок, који не можемо да остваримо", каже пољопривредник из Меленаца Ивица Стојшин.

"Ко заради 500 евра чисто по једном хектару кукуруза, тај је добро прошао", истиче Горан Илијешев, пољопривредник из Ботоша.

"Не бисмо ми овде седели четири дана да те паре можемо да зарадимо, наставили бисмо да радимо, разишли бисмо се кући и пристали бисмо на 30 хектара. Зарада је и три пута мања него што су они изјавили", каже пољопривредник из Ченте Радица Радоњић.

Министарство је категорично - пара за субвенционисање више од 30 хектара нема. Подстицаји се морају другачије прерасподелити да би се обезбедило стабилно снабдевање тржишта.

"Буџет је испланиран, остаје исти, али фокус корисника средства која ће бити ослобођена на овај начин ограничавањем давања на 30 хектара биће пласирана у вишегодишње засаде воћњака, винограда кроз премије за млеко, кредитну подршку, кроз бројне мере које у себи немају ПИО услов и потпуно су слободне за коришћење код свих газдинстава", истиче Милош Миловановић из Министарства пољопривреде.

Субвенције по хектару користило је 75 хиљада пољопривредника прошле године. Они који имају мале поседе, а највише их је у централној Србији, то право нису искористилили, јер им се не исплати да редовно плаћају допринос Фонду ПИО, што је главни услов за добијање тих субвенција.