Вашингтон, Грчка и Строс-Кан

Све тежа финансијска криза у Грчкој и намера Вашингтона да то искористи за додатно слабљење еврозоне и нагло повећа интересовања инвеститора за америчке државне обвезнице, главни су разлози скандала због кога је досадашњи директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан експресно морао да поднесе оставку, тврди руски економиста Јегор Сусин.

Америчка и друга међународна гласила до сада су, углавном, изненадно хапшење Строс-Кана повезивали са његовом раније израженом склоношћу да се "нападно дружи" са лепшим полом, али и чињеницом да је можда у питању "намештаљка".

Строс-Кан је, наиме, био озбиљан кандидат на следећим изборима за француског председника и велики конкурент садашњем шефу државе Николи Саркозију, за кога важи да је близак са владајућим круговима у Вашингтону.

Руски економиста Сусин пише у чланку за московски магазин Итоги да је читава афера око донедавног челника ММФ "закувана" у Вашингтону, како због додатног слабљења еврозоне и привлачења инвеститора на тржиште САД, тако и због учесталих изјава Строс-Кана да је долару као водећој светској валути "одзвонило".

Руски економиста истиче да Америчка централна банка не може вечно да штампа доларе без покрића за подстицање раста домаће привреде, већ се мора осигурати даљи, огроман прилив средстава које већ годинама међународни инвеститори издавајају за куповину хартија од вредности владе САД.

Грчка веза

Најновији заплет у грчкој финансијској кризи могао би, према свему судећи, да се оконча реструктурирањем дугова те земље, иако је влада у Атини ту варијанту донедавно упорно одбацивала, с образложењем да би "тиме била угрожена финансијска стабилност читаве еврозоне".

ЕУ и ММФ су Грчкој 2010. године одобрили огромни финансијски пакет помоћи вредан 110 милијарди евра.

Унија је недавно упозорила Грчку да "истиче време" за усвајање новог програма строге штедње, уколико та земља жели да добије додатну финансијску помоћ за покривање потреба у 2012. години.

Шеф Савета министара финансија еврозоне, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер упозорио је инвеститоре да би ММФ могао да задржи исплату следеће транше зајма која би требало да буде пуштена следећег месеца и да ЕУ неће бити у стању да надомести та средства.

Без те транше од 12 милијарди евра Грчка не би могла да покрије своје потребе од 13,4 милијарди евра и могла би банкротирати, навео је у петак Ројтерс.

Сусин истиче да је "прелом" око даље судбине у отплати огромног дуга Атине, у укупној вредности од око 330 милијарди евра, настао непосредно после хапшења Строс-Кана, који је и лично био против реструктуирања грчког дуга.

Малерозни балет 

Жан Клод Јункер је непосредно после привођења Строс-Кана 17. маја изјавио да ЕУ разматра варијанту "меког реструктурирања" грчког дуга и то је био увод у, како наводи Сусин, други део "малерозног балета", у коме "грчка веза" има и те како битну улогу.

Међународним монетарним фондом сада, после одласка Строс-Кана, фактички управљају Американци преко свог држављанина, вршиоца дужности Џона Липског.

ММФ је у новембру 2010. године такође одобрио, заједно са ЕУ, стабилизациони кредит Ирској од 85 милијарди евра. ЕУ и ММФ су овог пролећа притекли у помоћ и трећој чланици еврозоне - Португалији, којој је одобрено 78 милијарди стабилизационог кредита.

Чињеница је да због огромних камата на државне дугове, од 24 одсто за средства изражена у еврима, ниједна од три земље не може да привуче довољно средстава са тржишта.

Ко највише губи?

У случају реструктуризације грчких зајмова "у великој невољи" наћи ће се, пре свих, водеће западноевропске банке које ће претрпети огромне губитке, наводи Сусин.

Највећи кредитори угрожене "тројке" из еврозоне су немачке банке, са сумом од 319 милијарди долара, па оне из Велике Британије - са 250 милијарди и Француске - 243 милијарде евра, док је удео америчких банака осетно мањи - свега 96 милијарди евра.

Реструктурирање грчког дуга имало би, између осталог, за последицу драстично појефтињење западноевропске активе и "бежање" инвеститора у доларска средства, што је исход коме тежи Вашингтон, сматра руски економиста.

САД би тако добиле финансијски "супер-бонус" и слободна средства за куповину дужничких хартија од вредности којима министарство финансија у Вашингтону "издржава" огроман буџетски дефицит водеће светске економске силе, док би еврозона била у великој невољи, закључио је Сусин.