Подела одговорности за инфлацију

Гувернер Дејан Шошкић признаје да одговорност за инфлацију, према закону, сноси Народна банка Србије, али истиче да се мора имати у виду договор о обуздавању цена који је постигнут на релацији Народна банка-Влада Србије.

Гувернер НБС је, гостујући у Дневнику РТС-а, подсетио да је, приликом пројектовања циљне инфлације и за прошлу и за ову годину, било договорено да се цене које директно и индиректно контролише Влада Србије морају задржати у одређеним оквирима.

"Ако имамо искакања, као што смо имали прошле године, а као што постоји могућност да се деси и ове године, онда је то додатни импулс који мора да се држи под контролом рестриктивном монетарном политиком", истакао је Шошкић.

Међутим, Шошкић упозорава да обуздавање инфлације рестриктивном монетарном политиком има озбиљне последице - мању економску активност и нижу запосленост од иначе могуће.

Пораст цена хране на светском, па самим тим и на нашем тржишту, у Србији утиче на инфлацију више него у другим, развијенијим земљама пре свега због структуре потрошње.

Гувернер НБС објашњава да, као релативно сиромашно друштво, највише трошимо на храну и безалкохолна пића који у структури потрoшачке корпе заузимају чак 37,8 одсто.

"Са друге стране, у Србији је политика у домену аграра била нестабилна, што је довело до нестабилности у области формирања цена хране. Почетком прошле године смо због тога имали драстичан пад, а потом велики скок цена хране", каже Шошкић.

На питање колико је уплив "врућег капитала" ризичан, Шошкић одговара да "није без ризика и да Народна банка Србије помно прати шта се дешава".

Странци који иначе не живе и не раде у Србији, радо инвестирају у динарске хартије од вредности због високих камата које су, опет, последица обуздавања инфлације рестриктивном монетарном политиком.

Добра фискална позиција Србије 

Ипак, известан помак представља чињеница да се све чешће одлучују за улагање у дугорочне хартије од вредности.

"Србија има релативно добру фискалну позицију, јер је буџетски дефицит под конторолом. Са међународне тачке гледишта, ми нисмо презадужена земља, а наш ниво дуга је регулисан законом о буџетском систему који подразумева фискалну одговорност", рекао је гувернер.

Извозници се жале да их јак динар води у губитке, али Шошкић напомиње да је већина њих, заправо, отпорна на промене курса.

"Сви они који користе увозне репроматеријале, а таквих је већина, налазе се у мање-више неутралној позицији, јер их са падом евра производња мање кошта", објашњава гувернер НБС.

Иако признаје да извознике који користе домаће сировине висок курс динара скупо кошта, Шошкић истиче да Народна банка Србије има ограничен маневарски простор.

НБС је током прошле године више пута интервенисао новцем из девизних резерви како би обуздао нагли раст евра. Истовремено је, објашњава Шошкић, из оптицаја повлачен вишак динара.

Гувернер Шошкић је прецизирао да би враћањем тог новца у оптицај могао да се регулише висок курс динара, али би то створило додатни притисак на инфлацију која је ионако превисока.