Тупа гиљотина прописа

Процес укидања сувишних прописа још није завршен. Од 340 препорука и даље нису усвојене 74, чијом би се применом уштедело око 30 милиона евра.

Предузеће средње величине у Србији годишње потроши 35 радних дана само на административне процедуре. Иако је било предвиђено да се заврши за годину дана, тзв. гиљотина прописа, започета 2009. године, још није окончана.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић каже да постоји отпор бирократије, односно људи који се баве неким послом 20 до 30 година, иако додаје то није карактеристика само Србије.

"Када треба укинути активност или радњу одређеног запосленог или групе запослених, они кажу да систем без њих неће моћи да функционише", рекао је Ћирић.

Стога систем и даље функционише са радним књижицама, чијим би се укидањем укинула и нека радна места и уштедело 3,6 милиона евра годишње. Комби возила и даље плаћају путарину као аутобуси, а за почетак градње и даље је неопходан велики број дозвола.

Цео посао са грађевинским дозволама траје скоро шест месеци, па смо по брзини издавања на 176. месту од 183 земље.

Савет страних инвеститора Влади је дао више од 100 препорука којима би се олакшало пословање. Усвојена је тек трећина. Имају замерке на казнену политику приликом утаје пореза.

Срђан Лазовић из Савета страних инвеститора сматра да је праг од 150.000 динара непримерено низак за кривично делу у области пореза.

"Други проблем јесу мишљења министарстава која би требало да буду јавно доступна и обавезујућа да би компанијама дали путоказ како законски акт треба примењивати", каже Лазовић.

Препоруке које штеде 

У Србију се, захваљујући препорукама инвеститора, уводи и оно што је одавно пракса у ЕУ и Америци - једношалтерски систем. Та и још неколико усвојених препорука Србији доносе уштеде од 120 милиона евра годишње.

Министар Ћирић је као илустрацију навео да продужење важења путних налога са седам на 30 дана доноси привреде уштеде од 22 милиона евра, промена система уплате дневног пазара који се сада уплаћује једном у седам дана дана 69 милиона евра.

Према његовим речима, једношалтерски систем за пријаву или одјаву радника штеди држави око 13 милиона евра.

И Европа и свет се обрачунавају са сувишним прописима. На пример, у Мексику је укинуто више од половине, "гиљотина" је успешно спроведена у Шведској, Белгији и Хрватској.