Решење за неликвидност

Поред већ усвојене мере о делимичном растерећењу послодаваца од плаћања пореза и доприноса, Влада би привредницима најкасније за две недеље требало да понуди и модел репрограма дугова према банкама, сличан оном који већ постоји за кредите грађана.

За решавање проблема неликвидности, привредници с нестрпљењем ишчекују и меру која би прекинула ланац дугог чекања на наплату испоручене робе и услуга. У просеку, фирме на то чекају 128 дана, а око 15 одсто дуга никад не наплате.

Иако им је то највећи проблем, привредници о томе колико дугују и колико се њима дугује, пред камерама не желе да говоре, јер пословним партнерима шаљу лошу поруку. Само локална јавна предузећа привреди дугују више од 40 милијарди динара.

Унија послодаваца залагала се да у недавно потписани Социјално-економски споразум уђе одредба о скраћеним роковима плаћања, што није учињено.

"То је једна директива Савета Европе да држава мора да плаћа своја дуговања у року од 30 дана, а да мора да се потруди да друга давања између привредних субјеката буду измирена у року од 60 дана", рекао је Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

То би значило да се рокови чекања на наплату код нас упола скрате. Последња анкета указује да је од почетка године скоро половина предузећа у Србији повремено било неликвидна, без могућности да истовремено одржи производњу, исплати запослене и измири обавезе према држави.

Највише, 42 одсто рекло је да је то последица чекања на наплату потраживања, 32 одсто да је због високих такси, пореза и доприноса, а 22 одсто фирми највећи проблем има због тога што унапред плаћа ПДВ.

"Ја лично мислим да је реално да ми у једном наредном периоду успоставимо систем да свака наредна обавеза било да је то министарство, јавно предузеће, локална самоуправа буде извршена у одређеном року, да ли је то 30, 60 или 90 дана, остаје да се види", рекао је Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развоја.

"То би важило за нове испоруке робе, док би за већ нагомилани дуг морао да се утврди рок у коме би се он измирио", сматра министар.

Стручњаци оцењују да замајац скраћивању рокова наплате може дати једино држава плаћањем својих дугова.

"Ако би се рок плаћања смањио за пола то би имало исти ефекат као кад би се дупло повећао капитал, према томе убрзање оптицаја новца у промету је од великог значаја за функционисање привреде", рекао је економиста Данило Шуковић.

Док чека наплату потраживања, више од четвртине предузећа у Србији повремено не плаћа порезе и доприносе, око 20 одсто њих успева редовно да исплати зараде радницима. Исти је проценат и оних који са платама касне дуже од три месеца.