Квалитет робе успорава Индију

Док се светска привреда постепено опоравља од рецесије, становници Индије задовољни су како су превазишли економску кризу.

Индија ове године очекује привредни раст од 8,6 одсто, којем кумује развој високих технологија и динамично домаће тржиште.

Ипак, успон једне од најмногољуднијих држава угрожавају недовољна улагања у индустрију и слабији квалитет производа с ознаком "made in India" (произведено у Индији).

Телевизор у боји био је луксуз у индијским домовима пре либерализације економије, почетком деведесетих. Данас, погон компаније "Ел-Џи", у Њу Делхију, сваких неколико секунди произведе један.

Упркос расту апетита домаћег тржишта од милијарду и 200 милиона становника, развој угрожавају лоша инфраструктура, недостатак стручњака, незадовољство инвеститора рестрикцијама и незадовољство променљивом владином политиком.

"Проблем је што се светски стандарди уводе касно. Производња почне у једном, а заврши се у другачијем пословном окружењу. То је као да почнете фудбалску утакмицу на фудбалском терену и одједном сте на терену за крикет", каже директор "Џенерал моторса" у Индији Карл Слим.

Реформска политика за привредни раст

Економски раст азијског џина, чији спољни дуг премашује 240 милијарди долара, неодржив је само на високим технологијама и сектору услуга, који чини готово половину бруто друштвеног производа.

У жељи да земља, до скоро препознатљива по извозу текстила и драгуља, ухвати корак са светском индустријом, коалициона влада у Њу Делхију најављује реформе, улагања у образовање, изградњу лука и путева.

"У Индији радим 18 месеци. Тада су почеле неке промене у начину пословања, па нам добављачи сада пружају много више", каже Џон Фланери, директор "Џенерал електрика" у Индији.

"Уз присуство страних компанија, које су овде дошле пре двадесетак година, почели смо да примењујемо многе светске стандарде у производњи. Сада су индијски производи квалитетнији", наводи директор "Хјундаија" у Индији Арвид Саксена.

Од развоја индустрије у Индији, у којој 40 одсто становника живи у сиромаштву, очекује се да до краја деценије армију од пола милијарде запослених увећа за неколико десетина милиона.