Грчка тражи дужи рок отплате

Иако је све снаге усмерила на отплату енормних дугова, Грчка тешко излази на крај са економском кризом. Најзадуженију чланицу еврозоне, са буџетским дефицитом од 10,5 одсто, поново су посетили контролори ММФ-а и Европске уније, с циљем да саставе квартални извештај о реализацији економског програма владе у Атини.

Пошто су прошле године Унија и ММФ Грчкој одобрили финансијску помоћ од 110 милијарди евра, кредитори су недавно пристали и да тој земљи продуже рок за отплату дугова са три на седам и по година.

Атина је уверена да ће оштрим мерама штедње извући земљу из рецесије и жустро одбацује све спекулације о могућем реструктурисању дуга. То би, истиче влада Јоргоса Папандреуа, била велика грешка, јер би водило замрзавању тржишта обвезница у наредних 10 до 15 година, а њихови власници изгубили би новац.

"Гомилање дугова, или 'шишање' грчког тржишта обвезница, не би решило финансијске проблеме земље. Влада жели да настави са резањем пореских стопа за појединце и бизнис. Да бисмо то постигли, морамо да сузбијемо утају пореза", каже Јоргос Папаконстантину, министар финансија Грчке.

Док у еврозони, такође, одбацују могућност реструктурисања грчког дуга, финансијски аналитичари су скептични: сматрају да је то немогуће избећи. Грчки народ је незадовољан.

"Стално нас убеђују да ми треба да отплаћујемо кризу. Е, па, неће моћи. Нисмо дужни ниједан једини евро", кажу поједини грађани Атине. Други наводе да због економских мера на које их терају губе права за које су се годинама борили.

Презадужена Грчка без зајмова није у стању да уредно отплаћује дуг од 330 милијарди евра, чак 150 одсто вредности бруто домаћег производа. Атина сада тражи још једно продужење рока отплате.